Placevi na ovoj srpskoj planini MUNJEVITO se prodaju: Vikendice samo "niču" - ovo su lokacije!

Nagla kupovina placeva i intenzivna gradnja na Tari počeli su tokom pandemije 2020. godine, kada su mnogi građani iz većih gradova potražili utočište na ovoj planini. Sa pojavom rada na daljinu, Tara je postala privlačna destinacija za mlade ljude koji su ovde gradili vikendice i turističke objekte.

Načelnica opštinske uprave u Bajinoj Bašti Zorka Radojičić ističe da je gradnja na Tari potpuno definisana važećim urbanističkim planovima i zakonima.

Teme za vas

- Po zakonu mogu da se grade i stambeni i turistički objekti, ali za svaku parcelu postoje jasna pravila. Detaljnim urbanističkim planom tačno je određeno šta je dozvoljeno, na kojim zonama i pod kojim uslovima - naglašava za RINU Radojičić.

Najveći pritisak na Konjsku reku

Najviše interesovanja poslednjih godina primećeno je na lokacijama Zaovine, Rastište, Perućac, Kaluđarske bare i posebno Konjska reka, gde investitori najčešće traže dozvole za gradnju. Broj podnetih zahteva za dozvole bio je u naglom porastu 2021. i 2022. godine, dok je tokom 2023. i 2024. zabeležen blagi pad.

Kontrola i prijave

Opština Bajina Bašta danas ima dva inspektora zadužena za kontrolu gradnje, dok su 2020. imali samo jednog. Kontrolu sprovodi i Nacionalni park Tara i republička građevinska inspekcija, u zavisnosti od nadležnosti.

- Danas imamo manje prijava nego prethodnih godina. U ovoj godini stigle su svega dve do tri prijave građana, dok je po prijavama čuvara iz Nacionalnog parka bilo desetak do petnaest slučajeva bespravne gradnje. Na svaku prijavu odmah reagujemo i naši inspektori izlaze na teren - rekla je Radojičić.

Procedura za gradnju

Svi koji žele da grade vikendicu ili drugi objekat na Tari moraju najpre da se obrate Odeljenju za urbanizam i imovinsko-pravne poslove opštine Bajina Bašta. Tamo se izdaje informacija o lokaciji, nakon čega se pribavljaju lokacijski uslovi i saglasnosti, a tek potom građevinska dozvola.

Svaka parcela se nalazi u određenoj zoni gde su unapred definisani uslovi. Projektom se određuju visina objekta, materijali i sve ostalo, što mora da se uklopi u ambijent tog dela Tare, objašnjava Radojičić.

Period nakon 2020. godine doneo je naglu ekspanziju bespravne gradnje. Nadležne službe Nacionalnog parka Tara u saradnji sa inspekcijama i pravosudnim organima pokrenule su postupke protiv nelegalnih objekata.

- Za sve te objekte donete su presude i izrečene kazne. Olakšavajuća okolnost jeste što Tara ima urbanističko-planska dokumenta već dvadesetak godina, a Prostorni plan posebne namene jasno definiše gde i pod kojim uslovima sme da se gradi. Definisano je da objekti moraju biti u skladu sa ambijentom – spratnost, prirodni materijali poput drveta i kamena. Gradnja je disperzovana na više mikrocelina, pa nemamo jedno područje pod potpunim udarom - rekao je Ranko Milanović iz NP Tara.

Iako divlja gradnja i dalje postoji, kako kaže, danas je ona znatno smanjena u odnosu na period neposredno nakon pandemije.

(Telegraf Biznis)