Ako vlasnici ne prijave nelegalizovane objekte, država ih može upisati na sebe: Srpski advokat sve OBJASNIO!

Veliki broj naših državljana koji žive u inostranstvu u Srbiji poseduje nekretnine koje nisu legalizovane, pa se postavlja pitanje šta će se desiti sa takvim objektima nakon stupanja na snagu novog zakona.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je usvojen 22. oktobra 2025. godine, konačno će mnogima omogućiti da budu „svoji na svome”. Ipak, advokat Srđan Mladenović upozorava da će država moći da preuzme vlasništvo nad objektima koji u predviđenom roku ne budu prijavljeni.

Teme za vas

– Građani koji iz opravdanih razloga nisu uspeli da prijave svoje objekte moći će to da urade i naknadno, uz obrazloženje. Međutim, ako se niko ne javi, država će takve objekte evidentirati na svoje ime i upisati pravo Republike Srbije – pojašnjava Mladenović.

On dodaje da je prijava obavezna i da se neprijavljivanje ne može „preskočiti”.

- Ako vlasnik ne označi objekat, država preuzima vlasništvo i odlučuje da li će objekat biti srušen ili će ga zadržati za neku svoju potrebu. Građanin, naravno, ima pravo da tuži državu, jer je pravo svojine neprikosnoveno, a sud potom utvrđuje stvarno vlasništvo – ističe advokat.

Prema njegovim rečima, ovakve situacije će biti retke i očekuje se da će obuhvatiti tek oko 0,3 odsto slučajeva, ali i tada postoji pravni mehanizam za zaštitu vlasnika.

- Uvek postoji rešenje, ali će, nažalost, biti i pokušaja zloupotreba. Biće pojedinaca koji će pokušati da lažno prijave da su vlasnici napuštenih objekata, pozivajući se na činjenicu da u njima niko ne boravi godinama. Zbog toga su sve elektronske prijave osetljive, ali zakon jasno propisuje krivičnu i materijalnu odgovornost za one koji pokušaju prevaru – upozorava Mladenović, a prenosi portal Ucentar.rs

Rokovi i naknade

Zakonom je propisano da rok za prijavu objekata počinje da teče 45 dana od dana stupanja na snagu zakona i traje 60 dana. Oni koji iz objektivnih razloga to ne učine u roku, moći će da podnesu prijavu u roku od jedne godine, uz dostavljanje dokaza koji potvrđuju opravdanost kašnjenja.

Naknade za evidentiranje i upis prava kreću se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od zone i veličine objekta. U Beogradu će u ekstra zoni iznos biti 1.000 evra, u prvoj zoni 800 evra, u drugoj i trećoj 300 evra, dok će u četvrtoj, petoj i šestoj zoni građani plaćati od 100 do 200 evra. U većim gradovima (sa više od 100.000 stanovnika) naknade će se kretati od 500 evra u centralnim zonama do 100 evra u prigradskim, dok će u manjim opštinama i selima cena biti fiksna – 100 evra. Za magacine, skladišta, pomoćne i proizvodne objekte do 500 m² naknada neće biti plaćana, dok će se za objekte veće površine obračunavati 10 evra po kvadratu.

Prema procenama, u Srbiji postoji oko 4,8 miliona objekata za koje nije utvrđeno vlasništvo, pa će ovaj zakon, kako ocenjuju pravnici, biti od izuzetnog značaja za rešavanje dugogodišnjih imovinsko‑pravnih problema.

(Telegraf Biznis)