Besplatne kuće na selu čekaju nove porodice: Akcija države se nastavlja, do sada dodeljeno 4000 domova

Za 2026. godinu pripremljen je novi program podrške dobrovoljnim vatrogasnim društvima u seoskim sredinama. Prioritet će biti nastavak svih značajnih programa započetih prethodnih godina, među kojima su: naseljavanje seoskih kuća sa okućnicom, obezbeđivanje besplatnog prevoza za seosko stanovništvo, program podrške razvoju privrednih aktivnosti, obnova seoskih domova kulture, kao i podrška organizovanju sada već tradicionalne manifestacije "Miholjski susreti sela", izjavio je za Dnevnik ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić.

Govoreći o sumi novca s kojom će Ministarstvo raspolagati, ministar Krkobabić je kazao da je iznos bitan, ali ne i odlučujući kada su u pitanju postavljeni ciljevi Ministarstva za brigu o selu.

Teme za vas

- Bitno je na šta se novci troše, kako se troše i kakvi su efekti tog trošenja. Svaki dinar uložen u oživljavanje sela Srbije je najbolje uloženi dinar. Sela su uvek davala, daju i davaće: sirovine, poljoprivredne proizvode, ali, pre svega, daju pametne, vredne i talentovane mlade ljude. Vreme je da selima nešto i vratimo. Sklon sam da to nazovem partnerstvom urbanog i ruralnog dela zemlje - kaže.

33 posto žitelja došlo iz grada

Ministar je istakao da će ove godine podršaka biti usmerena ka dobrovoljnim vatrogasnim društvima u seoskim sredinama, kojih u Srbiji ima oko 390, a od toga je u AP Vojvodini čak 211.

- Seoska naselja su najugroženija od posledica poplava i požara, pa bi formiranje i jačanje dobrovoljnih vatrogasnih društava predstavljalo značajan doprinos očuvanju života, imovine, infrastrukture, flore i faune u tim sredinama. Uz zadruge, domove kultura, crkve, škole i pošte,ta dobrovoljna vatrogasna društva selima daju prepoznatljiv identitet i siguran su znak da u njima ljudi žive zdravim životom. U praksi to znači obnovu vatrogasnih domova i njihovu bolju materijalno-tehničku opremljenost, kupovinu cisterni, pumpi,opreme... a cisterne će imati više namena, jer će se, osim u požarima, koristiti i za dopremanje pijaće vode u naseljima tokom nestašica vode - kaže.

Program povratka na selo, predočio je ministar Krkobabić, opšte je prihvaćen i nema alternativu.

- Tri su osnovna cilja koja postižemo programom naseljavanja praznih seoskih kuća sa okućnicom: populacioni ili demografski – munjevito menjamo demografsku sliku, podmlađujemo selo, ekonomski – u sela dolaze radnoaktivni i stručni mladi ljudi, a nije zanemarljiv i efekat stavljanja u funkciju zemljišta gde okućnice, u proseku, dostižu i 20 ari i, konačno, gde nastojimo da nijedan deo Srbije ne ostane prazan - rekao je.

Za prvih pet godina dodeljeno je ukupno 4.000 kuća.

- Dobitnike kuća redovno obilazimo sa predstavnicima lokalnih samouprava na čijoj se teritoriji nalaze. Dolazak mladih ljudi na selo predstavlja oživljavanje škole, otvaranje obdaništa, kakav je primer u Bačkom Petrovom Selu. Novi stanari seoskih kuća, na placevima koje su dobili uz kuću, bave se ratarskom, voćarskom i povrtarskom proizvodnjom, kao i stočarstvom. S obzirom na to da je trećina novih stanovnika došla iz grada, a da 90 odsto njih ima završene fakultete, raznovrsnost njihovih zanimanja je praktično neograničena - kaže ministar.

Više od 17.000 ljudi skućilo se na selu

Svoj prvi dom na selu do sada je dobilo 17.100 ljudi i dece koji su se skućili u 895 sela, u 129 gradova i opština. Rekorder po broju dodeljenih kuća među lokalnim samoupravama je Sombor sa 251 dodeljenom kućom, a među selima to je Bačko Petrovo Selo, u opštini Bečej, sa 113 domaćinstava. Prosek godina novih vlasnika je 29,8. godina, piše Zorka Delić za Dnevnik.

Ministar je spomenuo nekoliko zanimljivih primera: Tanja i Nenad Sarić, koji su se sa ćerkicom iz Beograda preselili u Malo Crniće, u selo Kula, već se uveliko uspešno bave vinogradarstvom i imaju vinariju. Stefan i Selena Manojlović, sa dvoje dece, iz Zaječara su prešli u seosku kuću u Knjaževcu, gde su pokrenuli privatan biznis, otvorili firmu za proizvodnju primame za ribolov. Robi Filep i Sanja Šaranović, sa dvoje dece, u Žitištu su podigli plantaže lekovitog bilja. Mina Nikolić u selu Lenovac kod Zaječara, uskoro doktor poljoprivrede, namerava da pokrene proizvodnju aronije.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)