Zašto milijarderi uzimaju stambene kredite?

Iako je Ilon Mask najbogatiji čovek na svetu i na dobrom putu da postane prvi trilioner u istoriji, čak je i on uradio nešto što rade milioni običnih ljudi – uzeo je hipotekarni kredit. Za najbogatije pojedince sveta to nije znak nedostatka novca, već promišljena finansijska strategija koja pomaže da njihov kapital nastavi da radi i donosi prinos.

I milijarderi uzimaju hipoteku

Izvršni direktor kompanije "Tesla" Ilon Mask podigao je više velikih hipotekarnih kredita za svoje nekretnine u Kaliforniji. Prema pisanju "Los Anđeles tajmsa", među njima je i kredit od čak 61 milion dolara kod banke "Morgan Stenli", koji se odnosi na pet nekretnina.

Teme za vas

Iako je to praktično zanemarljiv iznos u odnosu na njegovo bogatstvo procenjeno na oko 662 milijarde dolara, mnogi se pitaju zašto bi milijarder uopšte pozajmljivao novac za kupovinu nekretnine. Finansijski stručnjaci tvrde da je odgovor jednostavan: hipoteka može biti pametna strategija upravljanja bogatstvom.

Izvršni direktor kompanije "Tesla" Ilon Mask / Foto: Image Press Agency, Image Press Agency / Alamy / Profimedia

Zašto bogati radije koriste kredit nego gotovinu

Jedan od ključnih razloga je struktura njihovog bogatstva. Većina ultra-bogatih ljudi drži kapital u akcijama, investicijama, kompanijama ili fondovima, a ne u gotovini.

"Ultra bogati ljudi drugačije razmišljaju o likvidnosti i finansijskoj poluzi", kaže Miltijadis Kastanis iz brokerske kuće "Kompas". Prema njegovim rečima, oni radije zadržavaju kapital u investicijama koje generišu prinos. "Radije će držati novac u investicijama, biznisima ili čak umetninama, nego da sav kapital 'zaključaju' u jednoj nekretnini", dodao je.

Drugim rečima, novac može raditi više ako ostane uložen na tržištu nego ako se potroši na kupovinu kuće bez kredita.

Zakerbergov primer: Kredit gotovo bez troška

Sličnu strategiju koristio je i direktor kompanije "Meta" Mark Zakerberg, jedan od najbogatijih ljudi na svetu. On je 2012. refinansirao svoju kuću u Palo Altu putem hipotekarnog kredita na 30 godina sa promenljivom kamatom od svega 1,05%.

S tako niskom kamatnom stopom, kredit ga je praktično koštao vrlo malo, pa nije imalo smisla da gotovo šest miliona dolara drži vezano u nekretnini umesto u investicijama. Ovo je posebno bilo atraktivno tokom decenije izuzetno niskih kamatnih stopa nakon finansijske krize.

CEO Meta Mark Zakerberg / Foto: Tanjug/AP

Matematička logika iza kredita

Logika ultra-bogatih investitora je prilično jednostavna:

Ako je prinos investicija > kamata na kredit, onda je finansijski racionalnije uzeti kredit i zadržati investicije.

"Ako veruju da će njihove investicije doneti veći prinos nego kamata na hipoteku, ima više smisla finansirati kupovinu nekretnine", objašnjava Kastanis.

Poreske i inflatorne prednosti

Hipotekarni krediti u nekim državama imaju i poreske olakšice. U SAD, na primer, kamata na hipoteku može biti delimično poreski odbitna za kredite do 750.000 dolara. Osim toga, inflacija takođe igra važnu ulogu.

"U okruženju visoke inflacije vrednost novca s vremenom opada, što znači da je često povoljnije pozajmiti danas i vraćati dug kasnije", objašnjava Ajlej Robinson, direktor brokerske kuće "Enes global".

Drugim rečima, inflacija realno smanjuje teret duga.

Strategija koju koriste i slavne ličnosti

Ovu taktiku ne koriste samo tehnološki milijarderi. Primer je i Paris Hilton, koja je uzela hipoteku za vilu vrednu 63 miliona dolara u Beverli Hilsu koju je kupila od glumca Marka Volberga.

Paris Hilton / Foto: Tanjug/AP/Chris Pizzello

Iako je njeno bogatstvo procenjeno između 300 i 400 miliona dolara, ona i suprug Karter Reum podigli su hipoteku od 43,75 miliona dolara kod "Džej-Pi Morgan Čejsa" uz kamatu od 5,25%.

Strategija "buy, borrow, die"

Među najbogatijim Amerikancima popularna je strategija koju analitičari često nazivaju "buy, borrow, die" (kupuj, pozajmljuj, umri).

Model funkcioniše ovako:

- kupuj i akumuliraj imovinu (akcije, kompanije, investicije),

- pozajmljuj novac koristeći tu imovinu kao kolateral i

- izbegavaj prodaju imovine i porez na kapitalnu dobit.

Po američkom zakonu, pozajmljeni novac se ne smatra oporezivim prihodom, pa bogati mogu finansirati potrošnju bez plaćanja poreza na dobit.

(Telegraf Biznis/Biznis.ba)