Za 27.000 € kupila kuću od 400 m2 u ovom mestu i preporodila se: Renoviranje traje, trošak raste, ali ne žali

Mlada Amerikanka Kiki Li kupila je kuću od 400 kvadrata na Siciliji. Kaže da je život na ovom italijanskom ostrvu topliji od života koji je vodila u Los Anđelsu, odakle se preselila. Ističe da se upustila u poduhvat, koji je uključio i renoviranje, ali je zadovoljna preokretom koji joj se desio.

Njenu priču prenosimo u celosti.

Teme za vas

Putovala sam u Italiju nekoliko puta, ali sam na Siciliji bila samo jednom pre nego što sam se tamo preselila. Sicilija je potpuno drugačija od ostatka Italije. Zaljubila sam se u nju čim sam prvi put kročila tamo 2022. godine i samo sam želela da se vratim. Ljudi i kultura su me očarali, a prirodna lepota je neverovatna. Tu su vulkani, kristalno plava voda, cveće, palme... toliko života u ljudima i u samoj zemlji.

U to vreme, moj život je i dalje bio čvrsto vezan za Los Anđeles; bila sam u vezi, imala sam gomilu poslovnih i društvenih obaveza. Prelomni trenutak bio je video Lore Minton o kupovini jeftinih kuća na Siciliji. Pomislila sam: "Okej, znači ovo je zaista moguće." Već sam znala da volim ovo mesto i želela sam da istražim kako bi taj život mogao da izgleda.

Nakon što sam pogledala video, bila sam tamo u roku od dve nedelje. Smatrala sam da ima previše smisla da barem ne odem i proverim – u najgorem slučaju, imaću predivan odmor na Siciliji i nikom ništa. Ali, vrlo brzo sam se zaljubila.

Na Siciliji sam se osetila kao kod kuće

Mama je pošla sa mnom i čim smo stigle u grad, otišle smo na ručak. Vlasnik restorana je izašao da se predstavi jer u tako malom mestu, kao pridošlica, štrčiš kao "prst u oku". Prišao nam je stolu i pitao: "Odakle ste? Jeste li na odmoru? Šta radite ovde?"

Rekla sam: "Na odmoru smo, ali planiramo da pogledamo neke kuće." On je odgovorio: "Vratite se u moj restoran u 19 časova. Zatvoriću lokal i idemo zajedno na večeru na drugo mesto."

Odveo nas je u jedan drugi restoran u gradu, svega par minuta udaljen, i dok smo večerali, upoznao nas je sa gomilom ljudi. Te večeri sam upoznala svog arhitektu, doktore koji rade u bolnici, ljude iz banke. Ti ljudi su bili toliko ljubazni i spremni da pomognu; to je upravo zajednica u kojoj želim da budem ako već pravim ludački potez i selim se 8.000 kilometara daleko od svega što poznajem.

Naravno, postoji rizik kada kupujete kuću u inostranstvu, u mestu gde još uvek ne znate jezik – a pritom nikada ranije nisam radila renoviranje – ali osećala sam da barem imam tu zajednicu na koju mogu da se oslonim. Ako mi nešto zatreba, znam da mogu samo da odem i pitam vlasnika kafića ili komšiju. Ne moram da se osećam usamljeno.

Zajednica u Italiji je mnogo srdačnija nego u LA-u

Na društvenom nivou, kultura u Italiji je nebo i zemlja u odnosu na LA. U Los Anđelesu je sve podređeno networkingu. Prvo što te ljudi pitaju je: "Kako se zoveš i čime se baviš?" Ovde te pitaju: "Kako se zoveš i odakle si?" Žele da upoznaju tebe kao osobu.

Ljudi su ovde gostoprimljivi, topli, radoznali i ljubazni. To je potpuno drugačije društveno iskustvo, daleko manje površno. LA je pun površnih odnosa tipa: "O moj Bože, moramo da se družimo!", a onda se toj osobi gubi svaki trag.

Ovde je osećaj zajedništva jači. Komšije mi donose voće na prag kad imaju viška sa imanja na selu, a kad šetam ulicom, ljudi mi mašu iz automobila dok prolaze. Mogla bih da živim pet godina u zgradi u LA-u a da ne znam ništa o svojim komšijama. U Italiji poznaješ svakoga, i to je prelepa stvar. To je ona ljudska povezanost koju bi trebalo da imamo, ali smo je u mestima poput LA-a izgubili.

Tempo života je definitivno mnogo sporiji. Razumem da je nekim Amerikancima i strancima to previše sporo, ali meni je u redu. Mislim da je lepo prepustiti se ritmu mesta u kom se nalaziš. To je i odlična lekcija o kontroli – ili nedostatku iste.

Moja kuća je jedan veliki dom

Imala sam potpuno drugačiju viziju o tome kako bi moj život trebalo da izgleda. Bio je to neki daleki san – možda ću se jednog dana, kad budem u godinama za penziju, preseliti u Evropu, kupiti kuću i proživeti ostatak dana. Kada sam shvatila koliko je kupovina ove kuće realna, uradila sam to ranije.

Foto: Pixabay/MemoryCatcher

Želela sam nešto posebno, nešto što će biti pravi projekat. Kuća koju sam kupila ima oko 400 kvadrata. Ima četiri spavaće sobe, četiri kupatila i ukupno 17 prostorija. Prvobitno su to bile zasebne jedinice pre više stotina godina, koje su kasnije spojene u jednu celinu. Imam sedam ulaznih vrata, od kojih pet imaju svoje ulične brojeve, ali sva vode u istu kuću.

Platila sam je 27.000 evra u junu 2024. godine, a troškovi renoviranja bi mogli da iznose oko 90.000 evra kada se sve završi u junu ili julu ove godine. Poređenja radi, u mom poslednjem stanu u LA-u, plaćala sam jednosoban stan u Eho Parku nešto manje od 3.000 dolara mesečno.

Izabrala sam ovu kuću jer nisam želela samo mesto gde mogu da se "iskuliram", skuvam večeru i spavam. Želela sam dom gde mogu da primam goste, da ugostim sve svoje prijatelje iz Kanade i LA-a, a ova kuća je upravo to. Savršena je za druženje, a ujedno i moje mesto za opuštanje.

Ovo je bilo neverovatno iskustvo na koje ću se rado osvrtati. Nije uvek bilo lako, ali ne treba ni da bude. Mislim da bi svet bio bolje mesto kada bi svi mogli da provedu ovoliko vremena uronjeni u drugu kulturu i učeći o drugačijim načinima života. Zaista sam zahvalna što sam verovala svom osećaju i usudila se na ovaj korak.

(Telegraaf Biznis/Business Insider)