Kupio magičnu kuću za 1 € u omiljenom letovalištu Srba: "To je bila najskuplja odluka koju sam doneo"

Kada bi vam neko ponudio vilu u Italiji za jedan evro, verovatno ne biste dvaput razmišljali pre nego što biste se odlučili na takav potez. Iza primamljive cene često se krije znatno složenija i skuplja realnost, pa tako neki navode da taj koncept nimalo nije jednostavan, kao i da ponekad više novca potroše na renoviranje vile nego što bi dali za kupovinu nove kuće.

Taj koncept posebno je privlačan Australijancima koji se bore da se probiju na tržište nekretnina u sopstvenoj zemlji, jer italijanska vlada ne postavlja nikakva ograničenja za Australijance koji žele da iskoriste program "Kuća za jedan evro". Izbor se na prvi pogled čini vrlo očiglednim: izložiti se ogromnom finansijskom pritisku kako biste kupili skučen stan za milion dolara u Sidneju ili uživati u životu u italijanskoj vili koju ćete postepeno renovirati nakon što je kupite za jedan evro.

Teme za vas

Postoji caka

Priče ljudi koji su se upustili u ovu avanturu veoma su različite: tvrde da je stvarnost kupovine kuće za jedan evro daleko od idilične i mnogo skuplja nego što iko misli. Priča Pavela Durakjeviča, koji već osam godina živi na Siciliji, ističe da, iako sam nije kupio kuću za jedan evro, stalno dobija pitanja od ljudi koji to žele da urade, piše Real Estate.

Durakjevič naglašava da, kada se uzmu u obzir naknade, birokratija, rokovi i stvarni troškovi obnove nekretnine, to na kraju ispadne loša ideja.

"Kupujete kuću za jedan evro, ali istovremeno plaćate depozit od 3.000 do 5.000 evra i obavezujete se na potpunu obnovu u roku od dve do tri godine. Ako ne završite na vreme, gubite depozit", naglasio je.

Najčešći problem je što su takve kuće uglavnom ruševine u centrima istorijskih malih gradova, a zgrade su često pod zaštitom kulturne baštine. Zato je potrebno više dozvola pre nego što obnova uopšte počne, a italijanska birokratija može značiti da sam formalni postupak traje godinama. Tako možete izgubiti depozit, a da uopšte niste započeli obnovu, a kada radovi konačno počnu, troškovi vrlo često premašuju cenu izgradnje nove kuće od nule.

"Ponekad se ‘ponuda od jednog evra’ pokaže kao najskuplja odluka od svih."

Negativna iskustva

Sličnu priču potvrdila je i 25-godišnja Amerikanka koja je taj proces opisala kao "zamku" u koju je zamalo upala. Džejla iz Floride stigla je u Italiju kako bi započela svoj evropski san, ali je ubrzo naišla na birokratske prepreke vezane za nekretninu koju je razmatrala u Musomeliju na Siciliji.

"Koliko god misliš da ćeš platiti, udvostruči za svaki slučaj", rekla je za američki časopis Slejt.

Početni troškovi pre nego što je uopšte mogla da započne obnovu i nemogućnost snalaženja u italijanskom sistemu na kraju su primorali Džejlu da odustane od kupovine pre nego što je ona finalizovana. Samo troškovi dokumentacije iznosili su više od 5.000 evra.

Takođe, Australijanac Deni MekKabbin (58) morao je da odustane od kuće u Italiji koju je kupio za jedan evro, nakon što u predviđenom roku nije uspeo da pronađe radnike koji bi je renovirali. MekKabbin je kuću kupio u gradiću Musomeli na Siciliji, koja je jedno od omiljenih turističkih destinacija među Srbima. Australijski državljanin, koji je prethodno 17 godina živeo u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekao je da nije mogao da odoli prilici da za simboličan iznos postane vlasnik kuće u inostranstvu, pa je i druge podsticao da se uključe u slične projekte.

Kupci koji se uključe u projekat moraju da renoviraju kuću u roku od tri godine kako bi stekli puno vlasništvo. Kuća, koja je decenijama bila zapuštena, zahtevala je opsežne radove, a MekKabbin se suočio s problemom koji je u Italiji sve izraženiji – nedostatkom građevinskih radnika.

Interes ne jenjava

Nakon samo nekoliko meseci bio je primoran da proda kuću nazad agenciji za nekretnine, nakon čega mu je vraćen uplaćeni iznos.

"Bilo je veoma teško pronaći građevinca i vremenom je kuća sve više propadala. Kada sam konačno našao građevinsku firmu, cena obnove bila je dvostruko veća. Odlučio sam da mi se to više ne isplati", rekao je u razgovoru za iNews.

MekKabbin ne krije razočaranje, tim pre što mu se dopao miran način života u Musomeliju, gradu sa oko 11.000 stanovnika. Ipak, to iskustvo ga nije obeshrabrilo. Ubrzo je kupio drugu nekretninu, ovog puta za 6.700 funti (oko 8.000 evra), koja je zahtevala znatno manje radova.

Uprkos negativnim iskustvima pojedinaca koji su pokušali s italijanskim projektom, interesovanje za program "Kuća za jedan evro" i dalje ne jenjava u medijima i na društvenim mrežama. Tako veb-sajtovi poput 1eurohouses.com imaju više od 50.000 poseta dnevno, a izveštaji pokazuju da je samo u pomenutom Musomeliju prodato više od 125 kuća otkako je grad uključen u program 2017. godine.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)