Novi model stanovanja rešava stambenu krizu - stariji u manje, porodice u veće stanove

U trenutku kada cene nekretnina i kirija u mnogim gradovima rastu brže od plata, pojavljuju se potpuno novi modeli rešavanja stambenog problema. Ovi modeli menjaju logiku tržišta iz korena.

Umesto klasične kupovine ili dugotrajnog traženja stana, u pojedinim evropskim gradovima pokrenut je sistem razmene stanova koji bi mogao da postane model i za druge regione sveta. Majnc u Nemačkoj nastoji da pritisak na tržište nekretnina reši na svoj način.

Teme za vas

Suština je jednostavna, ali vrlo efektna: stariji stanari koji žive u većim stanovima prelaze u manje, prilagođene njihovim potrebama, dok porodice kojima hronično nedostaje veći prostor preuzimaju te stanove.

Na taj način se, bez gradnje novih objekata, „oslobađa“ stambeni prostor koji je godinama blokiran.

Stanovi koji "stoje" postaju novi problem "broj jedan”

U gradovima gde je ponuda stanova gotovo zamrznuta, veliki broj domaćinstava ostaje u stanovima koji im više ne odgovaraju.

Stariji građani često ostaju u velikim stanovima nakon što se deca odsele, dok mlade porodice ne mogu da dođu do većih nekretnina.

Rezultat je paradoks - praznih ili “neoptimalno korišćenih” kvadrata ima sve više a realno dostupnih stanova za porodice sve manje.

Kako funkcioniše model razmene

U okviru pilot-projekta jednog gradskog stambenog sistema, stanari koji se odluče na selidbu u manji stan dobijaju niz pogodnosti kao što su zadržavanje povoljnije stare cene zakupa, niže troškove života (grejanje, struja, održavanje), bonus za selidbu i  stanove bez barijera i prilagođene starijima.

Sa druge strane, porodice dobijaju veće stanove koji se vraćaju u opticaj bez čekanja novih investicija i gradnje.

Rešenje koje ne traži nove zgrade već novu logiku tržišta

Zanimljivo je da ovaj model ne zavisi od novih građevinskih projekata, već od preraspodele postojećih kapaciteta.

Procene pokazuju da bi samo u jednom gradu nekoliko hiljada starijih domaćinstava moglo da pređe u manje stanove, dok bi istovremeno veliki broj porodica dobio prostor koji trenutno ne mogu da pronađu na tržištu.

Da li je ovo budućnost stanovanja i kod nas?

Iako se ovaj model trenutno primenjuje u ograničenom obimu, stručnjaci ga već vide kao potencijalno rešenje za gradove koji se suočavaju sa nedostatkom novih stanova, rastućim kirijama, “zaključanim” tržištem nekretnina i niskom fluktuacijom stanara.

U teoriji, sličan sistem bi mogao da funkcioniše i u većim gradovima u regionu, gde je problem isti - ljudi ne menjaju stanove čak ni kada im više ne odgovaraju, jer su tržišne alternative preskupe ili nedostupne.

Možda stambena kriza više nije samo pitanje “koliko se gradi”, već i pitanje – koliko efikasno koristimo ono što već imamo.

A upravo tu počinje promena koja bi mogla da preokrene način na koji razmišljamo o stanovanju u potpunosti.

(Telegraf Biznis/Klix.ba)