Koliki stambeni kredit možete da dobijete u Srbiji: Plata nije jedina stvar koju banka gleda

Kupovina stana za mnoge građane počinje istim pitanjem: koliko mi banka uopšte može pozajmiti?

Odgovor danas nije jednostavan. Plata jeste jedan od ključnih elemenata, ali banka prilikom procene ne gleda samo koliko mesečno zarađujete. U računicu ulaze postojeća zaduženja, kreditne kartice, dozvoljeni minus, druge obaveze, vrednost nekretnine koju kupujete, sopstveno učešće, rok otplate, kao i vrsta i visina kamatne stope.

Teme za vas

Drugim rečima, dve osobe sa istom platom ne moraju dobiti isti stambeni kredit.

Plata je početak, ali banka gleda celu finansijsku sliku

Prilikom odlučivanja o kreditu banka procenjuje kreditnu sposobnost klijenta, odnosno koliko prostora u njegovom mesečnom budžetu postoji za novu ratu. Zato postojeći keš kredit, auto-kredit, kreditna kartica ili dozvoljeni minus mogu značajno da utiču na iznos koji ćete moći da pozajmite.

Narodna banka Srbije navodi da banke moraju da imaju uređene kriterijume i principe za odobravanje kredita, dok konkretni uslovi zavise i od poslovne politike svake banke.

Zato nije dovoljno otići u banku sa podatkom o plati i pitati koliki kredit možete da dobijete. Banka će gledati i vaše postojeće finansijske obaveze, istoriju zaduživanja i druge podatke koji utiču na procenu rizika.

Važna je i vrednost stana

Kod stambenog kredita nije presudna samo vaša plata. Banka procenjuje i nekretninu koja služi kao obezbeđenje kredita.

To znači da cena koju ste dogovorili sa prodavcem nije nužno jedini iznos koji banka uzima u obzir. Procena vrednosti nekretnine može biti važna za konačnu konstrukciju finansiranja, pa kupac mora da računa i na sopstvena sredstva.

U praksi zato kupac mora da uklopi svoja primanja, postojeća zaduženja, cenu nekretnine, sopstveno učešće i uslove konkretnog kredita.

Kamata je danas posebno važna stavka

U Srbiji su od 2026. godine na snazi zakonska ograničenja kamatnih stopa za stambene kredite. NBS za period od 1. juna do 30. novembra 2026. navodi maksimalne nominalne kamatne stope od 6,11 odsto za stambene kredite u evrima sa promenljivom stopom i 5,15 odsto za nove stambene kredite u evrima sa fiksnom stopom, dok je za dinarske stambene kredite maksimalna nominalna stopa 6 odsto.

To, međutim, ne znači da će svaki građanin dobiti kredit po maksimalno dozvoljenoj stopi. Banke imaju svoje ponude i procenu kreditnog rizika, pa konačni uslovi zavise od konkretnog klijenta i proizvoda.

NBS je ranije objavila da je kamata na novoodobrene stambene kredite početkom 2026. iznosila oko 4,5 odsto, dok su zakonska ograničenja postavljena iznad tog nivoa.

Rok otplate menja celu računicu

Važan je i period na koji uzimate kredit. Duži rok može da smanji mesečnu ratu i tako olakša uklapanje kredita u kućni budžet, ali istovremeno znači da se kamata plaća duže.

Zato pitanje nije samo „Koliko mogu da pozajmim?“, već i „Koliku ratu mogu bezbedno da plaćam svakog meseca?“

To je posebno važno kod dugoročnog stambenog kredita, jer se finansijska situacija domaćinstva tokom 20 ili 30 godina može promeniti.

Banka ne gleda samo platu od ovog meseca

Kod procene kreditne sposobnosti važni su i stabilnost prihoda, vrsta zaposlenja, postojeće obaveze i urednost dosadašnje otplate. NBS je 2025. godine posebno naložila bankama da poboljšaju ponude gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita za zaposlene i penzionere sa primanjima do 100.000 dinara, upravo kako bi tim kategorijama bilo olakšano pristupanje kreditima.

Zbog svega toga, odgovor na pitanje koliko banka može da vam pozajmi ne može se svesti na jednostavnu formulu „plata puta određeni broj“.

Za kupca stana najvažnije je da pre potpisivanja ugovora sagleda celu konstrukciju: koliko ima sopstvenog novca, koliki kredit mu je potreban, kolika bi bila rata, koliko bi ukupno vratio banci i šta se dešava sa troškom kredita ukoliko se promeni kamatna stopa.

Stan se kupuje jednom, ali se kredit otplaćuje godinama - zato je mnogo važnije koliko rata može da stane u kućni budžet nego samo koliko novca banka može da odobri.

(Telegraf Biznis)