"Nažalost, to je nova realnost": Koliko košta stan od 63 kvadrata u Zagrebu? Doplata za garažu još 15.000 €

Cene nekretnina poslednjih godina neprestano rastu i zasad nema naznaka da će se taj trend preokrenuti. Primer stana od 63 kvadratna metra na zagrebačkom Borongaju, u zgradi izgrađenoj pre osam godina, dobro ilustruje stanje na tržištu, piše RTL Danas. Za njega se traži 335.000 evra, a cena sa parking mestom raste na 350.000 evra.

Agentkinja za nekretnine Jelena Ivančić smatra da je takva cena blizu nove realnosti.

Teme za vas

"Pratimo ovu situaciju od 2018. godine, kada je zgrada sagrađena. Investitor je tada stanove prodavao po ceni od 2.000 evra po kvadratnom metru. To je bila cena koju su kupci plaćali prilikom sklapanja ugovora", rekla je Ivančić.

Nakon toga usledili su pandemija korona virusa i dva zemljotresa, a cene nekretnina počele su snažno da rastu.

"Nakon pandemije i dva zemljotresa cene su značajno porasle. Tokom 2021. i 2023. godine u istoj smo zgradi kao agencija realizovali prodaje po cenama od 4000 i 4100 evra po kvadratnom metru", objasnila je.

Iako se tada govorilo o mogućem padu cena, dogodilo se suprotno.

"Već se tada govorilo o cenovnom balonu koji samo što nije pukao i o tome da su cene dostigle vrhunac. Međutim, već sledeće godine postizali smo cenu od 4400 evra po kvadratnom metru. Danas, 2026. godine, u ovoj zgradi ne možete naći stan ispod 5.000 evra po kvadratu. Konkretno, ovaj stan oglašen je za 5300 evra po kvadratu, što je blizu realne cene", kaže Ivančić.

Ko kupuje stanove po takvim cenama?

Iako su cene za mnoge nedostižne, kupaca i dalje ima. Ivančić navodi da su, prema njenom iskustvu, najčešći kupci mladi koji rešavaju stambeno pitanje.

"Državni zavod za statistiku sigurno ima tačnije podatke, ali iz mog iskustva sa terena mogu reći da su najčešći kupci ovakvih nekretnina mlade porodice koje kupuju svoj prvi dom. Obično imaju 10 posto sopstvenih sredstava, a ostatak finansiraju bankarskim kreditom", rekla je.

Pad prometa se ne oseća u Zagrebu

Podaci za celu Hrvatsku pokazuju pad prometa nekretnina, ali situacija nije ista u svim segmentima tržišta.

"Ako gledamo celu Hrvatsku i sve vrste nekretnina - poslovne prostore, poljoprivredna zemljišta, vile na moru i ostalo - tada beležimo pad prometa. Ali o takvom padu ne možemo govoriti u Zagrebu, pogotovo za kvalitetne stanove na atraktivnim lokacijama unutar tramvajske zone, kakav je i ovaj", objasnila je Ivančić.

Dodaje da potražnju za atraktivnim stanovima u Zagrebu potvrđuje i to što je njena agencija baš jutros imala licitaciju za jedan stan u tramvajskoj zoni. "Na tom delu tržišta pad se zaista ne oseća", poručila je.

Koliko se može pregovarati o ceni?

Razlika između oglašene i konačne prodajne cene zavisi od toga da li se radi o novogradnji ili starijoj nekretnini.

"Kod novogradnje, kada prodaje investitor, odstupanja su minimalna. Sa investitorom možete pregovarati o nižoj ceni u zavisnosti od toga koliko rano isplatite nekretninu, odnosno pre nego što zgrada bude završena", objasnila je.

Kod stanova koje prodaju privatni vlasnici prostor za pregovore je nešto veći.

"Kada je reč o polovnim nekretninama koje prodaju privatni vlasnici, nema velikih odstupanja o kojima se često priča. Postoji razlika između prve i poslednje oglašene cene, a od te poslednje cene odstupanje može biti do desetak posto. Za neke izuzetno atraktivne stanove postigne se i viša cena od tražene", zaključila je Ivančić.

(Telegraf Biznis/Index)