Svaka četvrta osoba bi štek uložila u stan, a tek svaka dvadeseta u obrazovanje

Kažu "Znanje je moć", ali su ljudi sve manje zainteresovani da konkretno novac ulože u edukaciju, misleći da im se ta investicija neće vratiti na pravi način, ali i zato što često ne vide jasne, "opipljive" rezultate ulaganja.

Srbija u ovom stavu nije usamljena, a nedostatak ulaganja u obrazovanje karakterističniji je za slabije razvijene zemlje. Na primer, diplomac prestižnog univerziteta kao što je Harvard, za jednu godinu studiranja je 2019. morao da izdvoji oko 100.000 dolara, ali mu je na neki način "zagarantovana" duplo veća zarada već u prvoj godini stažiranja, jer mu ova diploma "otvara vrata".

Teme za vas

Svetski ekonomski forum, ali i razne organizacije i studije u sklopu svetskih univerziteta, redovno se bave temom edukacije, i ulaganja u nju, pa tako načelno zaključuju da su devojčice i žene iz Afrike i nekih delova Azije, odnosno Latinske Amerike u startu u lošijoj poziciji kada je reč o pristupu obrazovanju, kao i da 90 odsto ljudi iz stabilnih zemalja, uzrasta od 15 do 64 godine - ima bar srednju školu završenu, za razliku od 63 procenta iz zemalja u tranzicji.

Sa druge strane, rezultati ankete koju smo sproveli, a koja je uključivala 7 opcija, kažu da bi naši ljudi najpre uložili u kupovinu stana ili novi biznis, a tek na kraju u obrazovanje.

Oko 7 odsto ispitanika bi 10.000 evra uložilo u automobil, dok su procenti za investiranje u putovanja, odnosno u akcije na berzi izjednačeni - 13,6 odsto.

Foto: Telegraf Biznis

(Telegraf Biznis)