• 2

Zlato voli krizu: Zašto je nekad dobro da čuvamo ovaj metal umesto novca?

Čuveno pitanje: Da li je pametno ulagati u zlato? Posle svake krize, analitičari i investitori su mu sve privrženiji, a evo i zašto

  • 2
zlato, novac, ušteđevina

Kad sve propada, zlato se izdiže / Foto: Pixabay

Kada je nastupila pandemija, malo ko je mogao da sanja da će izazvati takvu ekonomsku krizu, da ljudi strepe za egzistenciju i budućnost, a da ni iskusni ulagači ne znaju u šta da investiraju. Ponovo se javila potreba za kupovinom zlata, kojem je cena skočila naglo.

Ovaj vredni metal voli krizu, jer tokom nje sve drugo propada, samo on opstaje. Fabrike se zatvaraju, radna mesta su ugrožena, keš klizi iz ruku kao "pesak", dok ono što su mnogi čuvali godinama i decenijama u sefu, više nije samo stvar prestiža. Ne čeka neke naredne godine, već igra ulogu baš sada, u vreme krize.

Zlato, izgleda, posebno voli korona krizu. Njegova cena je ove godine porasla za 13 odsto, što je najviši nivo od 2012, i mnogi prognoziraju dalje dobitke, jer mu investitori sve više ukazuju poverenje, posmatrajući ga kao "sigurnu luku", u koju mogu da ulože svoj novac.

Ono što se dešavalo u prethodnom periodu, jeste da su pojedinci i zemlje osećali pad u prihodima, a tradicionalni kupci zlata u Indiji i Kini smanjivali su svoje zalihe, kao i centralne banke. Ono danas vredi malo više od 1.700 dolara po unci, a predviđanja kažu da bi čak moglo da dostigne cifru od 3.000 dolara, kroz godinu i po dana.

Tokom 2011, dve, tri godine nakon Svetske ekonomske krize, zlato je koštalo 2.000 dolara. Dakle, i ova kriza je bila plodonosna za ulagače u najvredniji metal, koji su sada uplašeni zbog moguće devalvacije imovine i valuta.

"Čini se da zlato ima čvrste osnove i da mu veruju kako se pogrošava globalno ekonomsko rapoloženje", ističu analitičari Zaner metalsa.

Međutim, ako je istorija dobar pokazatelj (a uglavnom jeste), potreban je neprekidni period sve veće tražnje, da bi zlato zaista dostiglo tu impozantnu cenu. Iako je tokom krize, ono dobra "alternativa" novcu, i ulagači stoje sve lošije. Korona je pomutila berze, a samim tim i njihovo rasuđivanje.

Bafet je nedavno rekao da više nije pametan u šta treba ulagati, budući da su avio-kompanije, kao industrija u koju je decenijama verovao, sada na ivici bankrota i zavise od državne pomoći.

Ako je sudeći prema prognozama svetskih banaka i relevantnih instituacija, globalna ekonomija nalazi se u recesiji dubljoj od one iz 2008, što znači da je i put oporavka teži i sporiji. Ako znamo da zlato raste paralelno s rastom inflacije, onda možda ovaj period nije zanemarljiv kada je reč o ulaganju u njega.

Ipak, stvari nisu tako jednostavne. Ponekad njegova popularnost pada, nevezano za "loše okruženje" ili krizu. Zato se i dalje vode polemike o tome da li je pametno investirati u zlato, ali je ipak "sigurnije" da to učinite u vreme krize.

zlato, novac, ušteđevina

Imate li naviku da štedite? / Foto: Pixabay

U prethodnih 50 godina, zlato je imalo dva značajna uspona. Prvi se desio tokom sedamdesetih, kada su vlade odustale od kontrolisanja cena zlata i ublažile zabrane vezane za privatno vlasništvo. To je "oslobodilo" povećanu potražnju, i trajalo je. Tokom 1980-ih, gurnulo je cenu zlata s 35 dolara po unci na čak 800 dolara.

Usledile su dve decenije slabosti, kada su centralne banke prodavale na hiljade tona zlata. Do 1999, unca je vredela 250 dolara. Ali, situacija se menjala u skladu sa stanjem na tržištima.

Evropske centralne banke složile su se da koordiniraju prodaju, Kina je dozvolila većem broju ljudi da poseduje zlato, i kupovina je porasla. Između 2003. i 2011. godišnja potražnja za ovim metalom prešla je sa 2,600 na 4,700 tona.

I 2008. i 2020. ulagači su se vratili zlatu, što je odgovor na ogromne novčane stimulacije centralnih banaka, koje su smanjile prinose obveznica i povećale rizik od inflacije, koja bi kao što je pomenuto, devalvirala imovinu i valute.

Analitičari Banke Amerike predviđaju da će kamatne stope u većini zemalja biti "na nuli ili ispod nje, i to na duži vremenski period".

Video: Hrvatska nema ni grama a Srbija je krcata metalom zbog koga se i dalje vode bitke

(Telegraf Biznis/B.Đ.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Viki

    Ljudi obicno imaju zlatan nakit cija izrada je mnogo skuplja od samog materijala. Niko nema zlatne poluge pa da mu se isplati.

  • DARKO 100%

    Najzdravije je sacuvati pamet u svakoj krizi,vrednije je to od zlata,jer uvek je otvoreno pitanje koliku ce te srecu sa njim dobiti i li iskoristiti njegovu vrednost

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke