• 3

3 trika za uspešnu štednju: Poenta nije u iznosu koji se odlaže "sa strane"

Najpre treba uspostaviti cilj, od toga sve zavisi...

  • 3
štednja, novac

Foto: Freepik

Nije uvek suština u sumi novca koju stavljate u kasicu-prasicu, tačnije, maltene uvek je akcenat na nekim drugim stvarima.

Pođite od toga da svako zarađuje drugačije, ali to ne znači da oni sa niskim primanjima ne mogu da uštede. Zato su pravila o "fiksnim iznosima" za štednju, bilo na dnevnom ili nedeljnom/mesečnom nivou - često manje korisna.

Sasvim je logično da ne mogu istu sumu novca da izdvajaju oni koji zarađuju, recimo, 50.000 i 150.000 dinara mesečno; doduše, možda onaj s višom zaradom ima i veće fiksne rashode, ali sve u svemu - ne postoji univerzalna norma.

Stoga je važno da budete svesni ovih stvari kada se odlučujete za štednju:

1. Najpre treba uspostaviti cilj. Od toga sve zavisi. Ako imate novac, ali ne i cilj ka kojem težite, odnosno značajn razlog štednje - vrlo verovatno nećete uspeti u svom poduhvatu, jer ćete pare potrošiti na "prvoj krivini". Zapravo, lakše ćete naći "opravdanje" da novac nestane iz kasice-prasice. Što veći i značajniji cilj - to bolja i dugoročnija ušteda, bilo da skupljate za stan, biznis, auto, putovanje ili nešto drugo.

2. Prvo fiksni rashodi, pa sve ostalo. Ponovo dolazimo na temu vezanu za to da nije poenta u sumi koja se odlaže, već u strategiji. Kada dobijete platu, prvo se "rešite" mesečnih troškova koji dolaze na naplatu svakih 30 dana. Npr, infostan, račun za struju, mobilni telefon... Od onoga što vam ostane, izdvojite određeni iznos za hranu i svakodnevne potrepštine, a ono što preostane - može se naći u kasici-prasici. Ako imate cilj - lako ćete se odupreti nepotrebnim troškovima, kao što je nova majica, parfem ili nešto treće.

3. Merite štednju "u procentima". Šta to znači? Ne postoji jedno pravilo koje nalaže kako i koliko treba štedeti, a suma koja se predlaže kao bazična za štednju na mesečnom planu - uglavnom ne odgovara svima. Dakle, 100 evra ostavljenih sa strane neće jednako "teško pasti" onome ko radi za 500 i onome koje zarađuje 1.000 evra. Stoga se vodite procentima. Npr, svakog meseca izdvojite 5 ili 10 odsto novca za kasicu-prasicu, ali se trudite da ne smanjujete iznos, kako biste pratili kontinuitet.

Da li uspevate da uštedite? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Kole

    Nije cilj raditi i stedeti cilj je uposliti taj novac koji stedis sto vise mozes da radi za tebe . Podignes kes kredit 300 000 i pocnes da unovcavas cekove prve godine si isplatio kredit narednih godina cista zarada do tvoga cilja na primer milion dinara za 5god . Kada sam dosao do cilja sada samo pravim kamatu na te pare 10%god.,ulazem visak za rentiranje alata ili masina tako da opet deo tog novca pravi neki drugi novac bez velike muke i bez velikoga moga prisustva . Novac mora da se okrece ako samo stoji propadne kad tad. ☺ ne kazu dzabe ovi milioneri ne pitaj me kako sam zaradio prvih milion dolara.

  • Зоран

    Развио сам стратегију да уштедим месечно између 40 и 45% од оба дела месечне зараде радећи као наставник. Шта то конкретно значи? Променио сам многобројне навике и прилагодио животни стил новим изазовима, дотерао витку линију и елиминисао све стресне ситуације на које не могу да утичем јер нису из мог домена и које се мене не тичу...

  • Рј38

    Понекад успем...пензија је 26 000,али правилан распоред,помоћ са села,јефтина тарифа...и једна хиљада ако претекне,то је успех! Скромно,али моје!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke