Zašto Srbi nisu kupili nijedan stan na lizing: Zakon usvojen davno, ali šta se dešava u praksi?

Foto: Shutterstock

Po cenama nekretnina, Beograd se našao na četvrtom mestu među najskupljim gradovima u Evropi, dok je od 520 rangiranih gradova sveta zauzeo visoku 38. poziciju.

Teme za vas

Agencije koje se bave prometom nekretnina i same potvrđuju skok cena na srpskom tržištu koji je očit u poslednjih godinu-dve dana, čak i u vreme pandemije kada u ostalim zemljama ta vrsta prometa uglavnom miruje. Raste broj onih koji kupuju stanove gotovinom, ali i onih koji to rade uz pomoć kredita.

Ali zašto nema onih koji kupuju stanove na lizing?

Iako je Zakon o finansijskom lizingu usvojen još daleke 2011. godine, gotovo nijedna porodica u Srbiji nije stekla krov nad glavom kupujući stan na lizing. Najavljivan kao način koji će prouzrokovati znatan pad cena nekretnina i kamatnih stopa stambenih kredita, do danas je ostao mrtvo slovo na papiru, bar kada je reč o građanima koji su očekivali da će podstanarski život moći da zamene životom u stanu iznajmljenom na lizing.

Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora S-Leasing-a kaže za Telegraf Biznis da je lizing pre svega, usmeren na finansiranje pokretnosti i koriste ga mahom pravna lica.

- Iako je izmenama i dopunama zakona o finansijskom lizingu 2011. godine, omogućeno finansiranje nepokretnosti putem lizinga, ova vrsta finansiranja stambenih objekata nije zaživela na našem tržištu. Lizing je, pre svega, usmeren na finansiranje pokretnosti i koriste ga mahom pravna lica, koja čine 90% od ukupnog broja korisnika ove usluge. Mašine, automobili ili kamioni sami sebe otplaćuju tokom rada, odnosno upotrebe i njihova namena je da se uglavnom koriste kao osnovna sredstva - Vračević.

Period otplate nekretnine od najviše 10 godina je takođe ograničavajuća okolnost za fizičko lice, navodi naš sagovornik.

- Još jedna ključna razlika između kupovine kuće ili stana na kredit, u odnosu na onu na lizing, je u tome što nosilac kredita, odmah nakon kupovine, postaje i vlasnik predmetne nekretnine, dok je u slučaju lizinga vlasnik lizing kuća. Takođe, razlikuju se i poreski tretmani - ističe za naš portal Vračević.

Tržište lizinga zabeležilo značajan oporavak 

Foto: Shutterstock

U periodu od 2015. do 2020. godine, bilansna suma S Lizinga porasla za skoro 250 procenata.

Podaci za 2020. godinu pokazali su efekat pandemije Kovid-19 na celokupno lizing tržište u Srbiji, kada je vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga opala za 20 procenata. Podaci za prvu polovinu 2021. godine pokazuju brz oporavak tržišta finansijskog lizinga, imajući u vidu rast iznosa finansiranja od 42,4 procenata u odnosu na prvu polovinu 2020. godine.

Ukupan broj vozila finansiranih putem lizinga u prvih šest meseci ove godine je bio 12.752, što je značajno više od 9,640 vozila finansiranih u istom periodu prethodne godine. S druge strane, još uvek nije dostignut broj od 14.144 finansiranih vozila koji je zabeležen u godini pre početka pandemije, u prvoj polovini 2019.

Tržište putničkih vozila beleži oporavak, ali je još uvek na nižem nivou nego 2019. godine. Jedan od razloga je nedostatak novih vozila zbog kašnjenja u isporukama delova uzrokovano korona virusom, a drugi razlog je izostanak Beogradskog sajma automobila, kao najznačajnije prodajne manifestacije u Srbiji.

U prvoj polovini 2021. godine nabavka putničkih vozila je imala najveći procenat učešća u ukupnom finansiranju putem lizinga i iznosila je 46 procenata, zatim slede komercijalna vozila sa udelom od 33% i oprema sa 20%. Oko 93% plasmana je odobreno pravnim licima i preduzetnicima, dok je preostalih 7% bilo plasirano fizičkim licima.