Uvozimo patike druge klase, cene paprene, a samo najuporniji - idu na sud: Ključni propusti zakona

Foto: Profimedia

Kada je reč o robi koju Srbija uvozi, obuća spada u red najmanje kvalitetne. O tome je Telegraf Biznis pisao više puta, a posebno nakon kontaktiranja čitalaca našeg portala koji su imali negativno iskustvo - kako zbog samog proizvoda, tako i u slučaju pokušaja reklamacije, tj. odnosa trgovac-kupac.

- Više od 80% odbijenih reklamacija ima identičan odgovor: Vaša reklamacija je neosnovana, oštećenje je nastalo mehaničkim putem - svojevremeno nam je rekao Marko Dragić, pravni savetnik pri Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

Kako je ova tema neiscrpna, jer je sve više masovne proizvodnje, a onda i potrošnje, ali i nezadovoljnih kupaca, ponovo pitamo Dragića koja su prava potrošača u Srbiji, kako može da se zaštiti, kakav je kvalitet obuće koja nam dolazi i ko je kontroliše, ima li pomaka...

Teme za vas

U međuvremenu, da vas uvedemo u priču. Povod za ponovno otvaranje pomenute teme je obraćanje jedne naše čitateljke iz Beograda, koja nam kaže da je više puta kupila patike koje je kasnije mogla samo da baci ili prosledi dalje, jer su joj pravile zdravstvene probleme zbog lošeg kalupa (bol u nozi, leđima...).

- To mi je rekao i obućar, kada sam potražila pomoć vezano za uložak. Pitala sam da li bi šta moglo da se ubaci u patike, kako bi potpora za stopala bila bolja, ali mi je rekao da je od toga slaba vajda. Nema mnogo pomoći ako je kvalitet obuće, odnosno samog kalupa loš - priča nam T. N. iz Beograda.

S druge strane, kako kaže naš narod: Čovek da zna gde će pasti, seo bi. Drugim rečima, svakako da niko ne bi kupio u startu loše, neudobne patike ili cipele, osim ako nije u pitanju slepo praćenje trendova, odnosno pomodarstvo. Vrlo je teško pri samom probanju patika u radnji utvrditi da li će vam biti udobne ili ne, tj. hoće li praviti zdravstvene probleme.

- Do tog zaključka sam došla jednostavno: nemam hronične bolove u nogama ili kičmi, niti me bilo šta muči kada nosim proverenu obuću, onu koju imam kod kuće godinama. Ali, ako obujem novi par, a lošeg kvaliteta, odmah krenu problemi, već prvog dana pri nošenju - dodaje T. N.

U jednoj radnji je dobila odgovor koji je donekle i očekivala: "Ne možemo mnogo da uradimo po tom pitanju, niko se do sada nije žalio, tako da je verovatno reč o subjektivnom osećaju". Posle nekog vremena je odustala...

Napominje još nešto vrlo važno. "Najveći problem su mi napravile patike za trčanje, dakle, one koje bi trebalo da budu najudobnije. Moj broj, naizgled je sve odgovaralo, ali... Ne samo da je kalup loš, nego i materijal u kojem noga ne može da diše", priča nam ova Beograđanka.

Foto: Shutterstock

Može li se, ipak, nešto uraditi?

- Najveći je problem s proizvodima koji prolaze carinske procedure, tačnije, ne primenjuje se dovoljan broj standarda kojima bi se utvrdio kvalitet. Proizvod koji ide na ekspertizu može biti dobrog kvaliteta i ispunjavati sve standarde u skladu sa deklaracijom, ali npr svi ostali artikli koji se nalaze u tom nekom kamionu mogu biti nezadovoljavajući - priča nam Marko Dragić, ističući da razlika može biti ne samo u kvalitetu, već i u samom modelu.

Dakle, postoji samo jedan uzorak (ponekad nekoliko) koji se ispituje i na osnovu kojeg se donosi "sud" o svim ostalim proizvodima u kamionu. Svakako, jasno je da ne prolaze svi artikli analize, te je upitno kakva roba nam zaista dolazi.

- Ako se utvrdi da taj jedan uzorak ispunjava uslove, dozvoljava se uvoz. Ali, koja je verovatnoća da će neko uzeti svaki par obuće da bi uradio kontrolu, tako da je to i glupo očekivati. To se sigurno ne radi, a jedan je od propusta vezano za to da li roba koja ulazi u našu zemlju ispunjava standarde koje je propisao proizvođač - ističe naš sagovornik.

Dragić kaže i da je postala javna tajna da nije ista roba za naše tržište i za tržište EU.

- Kod nas se apsolutno ne uvozi roba prvog kvaliteta, što je slučaj i sa ostalim zemljama koje nisu članice Unije. Upravo to je razlog zašto imamo uvećan broj reklamacija i zašto je, uopšte, drugačiji odnos između trgovca i potrošača. Cene su, pritom, ili apsolutne iste ili čak i veće. Evo konkretno, ako pričamo o akcijama i sniženjima, kod nas realnih popusta nema, kao što ih ima u EU. Ono što trgovci još rade jeste da, navodno, daju popust od 20%, a prethodno podignu cene upravo za toliki iznos - objašnjava pravni savetnik pri NOPS-u.

Kada par obuće nema vidljivo oštećenje, veoma je teško dokazati problem. To nam potvrđuje i Marko, pojašnjavajući da je još jedan propust našeg zakonodavstva to što se takva obuća smatra saobraznom - trgovac smatra da je obuća ispravna i sve se dalje svodi na "subjektivni osećaj".

Foto: Shutterstock

Ukratko, potrošač u tom slučaju, po zakonu, nema nikakvo pravo da reklamira proizvod na osnovu navedenih razloga - zbog bola u nozi ili leđima, usled nošenja.

- Postoji jedna opcija, a to je proces samog veštačenja proizvoda. Dakle, kontaktira se veštak da uradi ekspertizu obuće i da utvrdi da li je ona u skladu s deklaracijom ili ne, ali opet, to je nešto što ide na teret potrošača u smislu vremena i akanja. Ono što je pozitivno, jeste da je pokretanje sudskog postupka besplatno - objašnjava Dragić za Telegraf Biznis.

Da li je bolja "opklada" onlajn kupovina?

Ono što je važno da znate u ovom slučaju: bitno je podudaranje kvaliteta konkretne obuće sa standardima koji su propisani za našu zemlju, a ne za EU.

- Ako bismo hteli da radimo detaljniju analizu, to bi značilo da uzmemo jedan par obuće iz Srbije, a drugi iz, na primer, Nemačke, pod uslovom da je reč o istom modelu... Ali, to je već ozbiljna procedura. Još jedan problem kod nas je što ne postoji konkretna laboratorija koja se bavi kontrolom kvaliteta proizvoda. Postoje laboratorije koje daju stručno mišljenje samo na osnovu vizuelnog zapažanja, ali ne postoji namenska ustanova koja će detaljno kontrolisati sve dosad pomenute faktore (kalup, vrsta materijala, udobnost itd...) i dati zaista laboratorijski sud - kaže nam pravni savetnik iz NOPS-a i potvrđuje stav mnogih kupaca da putem vizuelnog zapažanja - ništa ne može da se zaključi.

- Prosečan potrošač koji nije dovoljno edukovan o svojim pravima, u tom trenutku se zaista nalazi u začaranom krugu. Većina kupaca koja nam se obrati kaže: Ja u EU mogu da zamenim proizvod bilo kada i bilo gde... Teško im je da shvate da kod nas to, jednostavno, nije praksa. Ipak, s obzirom na to da je Srbija na putu za ulazak u EU, trebalo bi da uskladi zakone s evropskim. Trenutno, ako potrošač nije zadovoljan kalupom, a to utvrdi tek nakon nekoliko dana, ne može ništa da uradi po tom pitanju - objašnjava nam Marko.

S obzirom na to da udobnost obuće na duže staze ne može zaključiti samo na osnovu isprobavanja u radnji, a kako biste izbegli pehove, Marko savetuje da robu kupujete onlajn, jer je možete vratiti u roku od 14 dana od datuma kupovine, pod uslovom da nije nošena napolju.

Foto: Freepik

Kako nam Marko objašnjava dalje, odgovor na pitanje zašto su vam prava prilikom onlajn šopinga "veća" u odnosu na klasičnu kupovinu, leži u činjenici da je kupac - kada je kupovao u radnji - na licu mesta mogao da vidi da li s obućom nešto nije u redu. Drugim rečima, onlajn kupovina se više tumači kao "mačka u džaku", te su šanse za vraćanje robe - veće.

Nije zgoreg pomenuti da se ne vode baš svi brendovi principom distribucije robe "prve i druge klase".

- Nije moguće uraditi konkretnu analizu, ali je negde pretpostavka da manje poznati brendovi nemaju finansijsku moć, kao globalni igrači, da prave proizvode po duplim standardima. Samim tim, norme su iste za Srbiju i ceo svet - kaže sagovornik Telegraf Biznisa, još jednom potvrđujući ono što već znamo, a to je da su reklamacije najčešće u slučaju obuće (patika).

Potom sledi reklamiranje bele tehnike, a onda i usluga javnih preduzeća/telekomunikacija.

Imajte u vidu da nije nemoguće dobiti primat na sudu, odnosno istrajati u svojoj borbi, ali treba biti uporan.

- Mnogi odustanu kada saznaju koja je procedura, a to trgovcima ide u prilog. Kažu: Lakše mi je da zalepim obuću, nego da se sudim. Ali, svakako, moj savet potrošačima je da treba da idu na sud. Opet kažem, sam postupak je besplatan. Jedino što vam treba je vreme. Doduše, treba platiti i troškove advokata, te ljudi i zbog toga često odustaju. Ali moram reći da je do sada, manje-više svaki sudski postupak koji se vodio bio u korist potrošača. To je još jedan dokaz da trgovci ne prodaju robu prvog kvaliteta i da odbijaju reklamacije samo zato što su svesni koliko je komplikovan proces dokazivanja i rešavanja reklamacije - zaključuje Marko Dragić.

(Telegraf Biznis)