Kupila je parfem od 120 evra na rate, i izazvala buru na mrežama: Da li su nam cene zaista toliko skočile?

Obično kada spomenemo "kupovinu na rate" pomislimo na odeću, obuću, mesečne zalihe hrane, tehnologiju i slične izdatke, ali složićete se da će vam se na dnu liste naći kozmetika, poput parfema.

Kada uzmemo u obzir da cena kvalitetnijeg parfema idu od stotinak evra, pa naviše, ni ne čudi što se ljudi odlučuju da provuku karticu na rate za ovo "malo zadovoljstvo".

Teme za vas

Prosto, plaćanje na rate pruža vam mogućnost da kupite ono što želite, a da ne morate da odlažete kupovinu u nedogled zbog platežnog statusa ili pak da jednostavno olakšate svoj budžet i ne izdvajate više nego što morate taj mesec.

Ipak, neki bi rekli da se tako samo stvara "začarani krug" koji vas uvek dovodi do nule na kraju svakog meseca, a upravo takva polemika povela sa na Tviteru, nakon što je jedna žena podelila da je uspela da "razbije parfem koji je kupila na rate".

Među prvim komentarima našao se upravo ovaj:

- Zašto na rate nisam u stanju da shvatim?

foto Pixabay

Niko ne daje keš ako ne mora

Čuđenju tu nije bio kraj, jer kako objašnjava ovaj korisnik, nije mu jasno zašto je neophodno "imati parfem od 120 evra ukoliko nisi u mogućnosti da ga priuštiš".

- Pa parfem nije komad odeće ili obuće pa moraš ga kupiti, jer ne ide da ideš go/bos. A pogotovo ne parfem od 120€, ako nemaš para za Chanel jednostavno pronađeš neku prikladniju varijantu za svoj novčanik - objašnjava jedan od tviteraša.

Za šta vi provlačite karticu na rate?

Ipak, njegov komentar naišao je na niz osuda, a među njima se izdvojila jedna zanimljiva konstatacija, koja dovodi možda do suštinskog pitanja, bitnijeg od onog "šta neko bira da plaća na rate".

- Plaćanje karticama na rate nije nikakav pokazatelj ekonomskog standarda - navela je jedna od tviterašica.

Foto: Pixabay

Ali da li je zaista tako?

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je u februaru prošle godine za Tanjug da je tokom 2019. godine svakog meseca u proseku realizovano oko 500.000 čekova, odnosno oko šest miliona u celoj godini.

Prosečan iznos realizovanog čeka je iznosio 4.694 dinara, tako da je ukupan iznos realizovanih čekova bio oko 29 milijardi dinara.

Međutim, nije moguće napraviti jasnu analizu za šta se čekovi najviše koriste, ali se smatra da ih upotrebljavaju najčešće stariji građani, dok ih kod mlađih generacija zamenjuju kartice.

Da li vi posežete za ovim načinom kupovine?

Kada na sve ovo dodamo rastuću inflaciju, zaista se postavlja pitanje da li je ili nije "plaćanje na rate" pokazatelj ekonomskog standarda.

Podsetimo, Telegraf Biznis je nedavno sproveo anketu "koja poskupljenja najviše remete budžet", a rezultati su pokazali da ogromna većina smatra da je "neopravdano poskupljenje svega".

(Telegraf Biznis)