Hrana na letu za "u letu": Šta očekujete, a šta dobijate za kartu po punoj ceni?

Utisak mnogih putnika, naročito posle burnog perioda za avio-industriju, jeste da kompanije treba da mare - više. Doduše, prevoznici nisu imali konkretnih problema s potražnjom nakon korone, ali jesu sa nezadovoljnom radnom snagom i manjkom stručnjaka, kao i sa sveopštim "tehničkim" izazovima.

Svakako, malo dobrog PR-a nikome nije donelo štetu.

Teme za vas

Iz nas su turbulentne 2020. i 2021, avio-kompanije su gubile prihode i slabije letele, ali se sada oporavljaju, baš kao i aerodromi. Istovremeno, ljudi su manje leteli, ali to ne znači da su im džepovi puni para. Rashoda je mnogo, najpre kada je reč o prehrambenoj i energetskoj krizi, a opet, mnogobrojni se ne odriču letenja - i to po punim cenama karata.

Možda za nekadašnje karte od 20 evra niste mogli da očekujete mnogo, osim da se bezbedno prevezete i spakujete po koju ličnu stvar u ruksak, ali kada karta košta 150, 200, 300 ili 500 evra pa naviše - onda očekujete mnogo više.

Iskustva nekih naših putnika, barem na evropskim letovima, jesu takva da gotovo sve avio-kompanije na letu ponude samo malu vodu i keks, eventualno kesicu čipsa.

Tema je otišla mnogo dalje od komentarisanja u užim krugovima, te se o ovome polemiše na forumima, rade se istraživanja, pišu se članci... Jedan u nizu glasi: Avionska hrana se još nije oporavila od pandemije - evo zašto.

Pritom, tu se ne misli na hranu/piće koje dobijete gratis, već na ono što poručite. S druge strane, putnici kažu da bi i ono što se dobija besplatno trebalo biti "malo bolje, ukusnije, obilnije"... Recimo, barem kroasan, veće je gramaže od ponuđenog keksa.

LonelyPlanet je letos pisao o ovoj situaciji:

"Nakon što su putnici na mreži podelili fotografije svojih bezukusnih obroka tokom leta, pitali smo novinara specijalizovanog za avijaciju, Džona Voltona, kako se promenila hrana u avionu u poređenju sa vremenima pre pandemije, da li ima manje izbora i kako se standardi obroka razvijaju", piše portal.

A new low in airline foodCan't even describe how bad it is and im not even fussy pic.twitter.com/wbhgCboehE— Pat (@patphelan) May 11, 2022

Bilo je to na transatlantskom letu internacionalne kompanije Aer Lingus, koja povezuje desetak severnoameričkih gradova sa evropskim destinacijama preko svog dablinskog čvorišta. Ali, taj slučaj svakako nije usamljen poslednje vreme.

Čini se da se i dobavljač sendviča kompanije EasyJet takođe loše provodi. "Razumem zašto se dešava ovaj pad standarda — avio-kompanije i ugostitelji trenutno imaju težak posao da se vrate u igru posle pandemije — ali iz perspektive putnika, to nije baš neki izgovor", piše Volton.

Iz ugla nekih beogradskih putnika, kako nam kažu, dešavalo im se da kompanija "obeća obrok na letu", a onda dobiju maleni okrugli sendvič. Takođe, neretko se dešava da nema svega iz menija u ponudi. Cene su, kažu, posebna priča.

Naravno, nije ništa novo da vas pakovanje keksa ili čipsa košta tri puta skuplje na letu, da kafu na aerodromu plaćate 300, 400 dinara, a sendvič čak do 10 evra. Ipak, onda bi barem trebalo da dobijete vrhunsku uslugu. Nekada to i jeste slučaj, ali nekada nije.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by AG Sutanto (@passport.aviation)

Kako dalje piše LovelyPlanet, ljudi imaju pravo da očekuju pristojan obrok ako im ga avio-kompanije prodaju kao deo karte. Ali, to je sada komplikovano. Tokom pandemije, skoro sve avio-kompanije su smanjile količinu hrane na letovima, a svakako i usluge letenja. Na kraćim letovima često nema nikakvog obroka.

Duži letovi su obično uključivali opcije poput hladne salate ili sendviča, uz smanjeni kontakt sa posadom. Ali, pandemija kakvu znamo je, barem zasad, iza nas - nije li vreme da se vrate stare navike?

Da, navodno, svaka avio kompanija vraća svoju uslugu nakon pandemije - ali različitom brzinom, i svaka od njih razmišlja šta će biti njihova "nova normalnost" kada je hrana u pitanju. To posebno važi za prevoznike sa punom uslugom, a ne za niskotarifne kompanije.

Portparol Lufthanze, jednog od partnera Junajteda u transatlantskom zajedničkom ulaganju, kaže da "kako pandemija bledi, tako se njihova ponuda obroka i usluga sukcesivno unapređuje u svim klasama".

Pre pandemije, postojao je izbor obroka (nevegetarijanski/vegetarijanski) u ekonomskoj klasi na dugim rutama. Ali, od početka krize, postoji samo jedno vegetarijansko glavno jelo.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Lufthansa (@lufthansa)

U Aer Lingus-u kažu da gostima koji putuju s njima u Severnu Ameriku - nude besplatan obrok, kako jela od mesa tako i vegetarijanska, a izdvajaju bolonjeze sa govedinom, piletinu u sosu od bibera sa pirinčem, vegetarijanski čili sa kriškama krompira, kao i posebne dijetetske opcije zajedno sa besplatnim bezalkoholnim pićima i vodom.

Ono što putnici treba da imaju na umu je sledeće: Za većinu avio-kompanija, hrana je u osnovi "higijenski faktor", nešto što imaju da ponude, ali ne i nešto na čemu zarađuju. Većina onih koje su profitabilne – umesto da se bave podizanjem nacionalnog imidža u inostranstvu – zapravo plove u istom čamcu.

Znaju da će vrlo, vrlo malo ljudi izabrati avio-kompaniju na osnovu ponude pića i hrane, a radije na osnovu cene usluga i rasporeda letenja. Dakle, vrhunska hrana im jednostavno nije prioritet i oko toga se ne trude (dovoljno). I sami putnici to primećuju, ali ni njima hrana u avionu nije prioritet, već dobar "ulov" - povoljna karta i dobar tajming.

Treba da znate o hrani na letu

1. Sadrži više šećera

Niži vazdušni pritisak u kabini, suv vazduh i glasna buka motora doprinose našoj sposobnosti da okusimo i pomirišemo hranu i piće. Zvuk potiskuje percepciju slatkoće, tako da se u hranu koju jedemo u avionu dodaje oko 15 do 20 posto više šećera kako bi se dobila ista percepcija ukusa.

2. Jedete više iz dosade

Nemate šta da radite, pa hrana postaje privlačna distrakcija, posebno kada je besplatna, kaže profesor Čarls Spens. Zbog toga putnici traže i drugu porciju hleba, deserta, alkoholnih pića i voćnih sokova.

Foto: Shutterstock

3. Više alkohola = više dehidratacije

Vazduh u avionu je veoma suv i, zajedno sa diuretičkim efektom pijenja alkohola, oni koji piju alkoholna pića mogu dehidrirati mnogo brže nego na zemlji.

4. Obroci nisu sveži

Većina obroka se priprema između 12 i 72 sata pre serviranja u avionu. Slavni kuvar Gordon Remzi, koji je radio za avio-kompanije 10 godina, kaže da se zakleo da će se odreći hrane u avionu. On pre leta obično užina na aerodromu.

(Telegraf Biznis)