"Rata za stan u Beogradu mi skočila sa 170 na 260 evra!": Ovo je mač sa dve oštrice kada uzimate kredit
Posedovanje nekretnine danas spada u najisplativije i najpametnije investicije. Iako je i pre bio prestiž imati stan ili kuću na svoje ime, u eri inflacije i rastućih cena, troškova i skokova kirije, čini se da je biti "svoj na svome", ipak, luksuz.
U jednom od aktuelnih izveštaja koje je radila poznata švedska kompanija za proizvodnju i prodaju nameštaja, pominje se da čak 88% ljudi kaže kako im je važno da se osećaju prijatno kod kuće.
Ali, šta je zanimljivo, samo 63% se tako zapravo i oseća, dok se ovaj broj povećava na 70% među vlasnicima domova.
Dakle, poenta je da su oni koji poseduju svoju nekretninu, ipak, spokojniji i zadovoljniji, nego oni koji rentiraju stan i svaki mesec izdvajaju pozamašnu sumu novca "u vetar".
Kada sve saberete i oduzmete, rata za stambeni kredit vas često košta manje nego kirija, a ulažete u nešto svoje.
Međutim, u poslednje vreme vlasnicima stanova koji su na ovaj način pazarili nekretninu - nimalo nije prijatno.
- Uzela sam stan na kredit, sa varijabilnom kamatom, za koju znam da je rizičnija od fiksne ako dođe do ovakvih situacija, ali ko se tome nadao... Do nedavno sam izdvajala 170 evra za ratu, a sada je skočila na 260 evra. Dakle, mesečni trošak od 90 evra došao mi je niotkuda - priča nam V.M. (35) iz Beograda.
O ovoj temi smo, naime, pisali još jesenas detaljnije, i tada smo napomenuli da su stambeni krediti u Srbiji indeksirani u evrima, te je kamatna stopa na tim kreditima vezana za promenu EURIBOR-a.
To nas je podstaklo da vas još jednom podsetimo na ključne razlike između fiksne, odnosno varijabilne kamate - kada kupujete stan na kredit.
Prema mišljenju brojnih stručnjaka, posebno u doba ovakve krize, predlog je da odaberete fiksnu kamatnu stopu, posebno ako ste novi korisnik, ali je svakako i savet da proučite ponudu banke.
Ukratko, fiksna kamatna stopa označava stabilnost, nepromenljivost, jer je mesečna obaveza otplaćivanja duga ista kroz ceo period otplate. S druge strane, varijabilna kamata donosi veće finansijske rizike jer se mesečni iznosi mogu smanjivati ili povećavati.
Ono što "odvraća" korisnike u prvi mah, jeste činjenica da je iznos fiksne kamate u prvi mah veći od varijabilne, što znači da bi vaša mesečna obaveza sa fiksnom kamatnom stopom pri potpisivanju ugovora - bila automatski veća od one sa varijabilnom kamatnom stopom.
Međutim, kada dođe do ovakvih situacija, onda stiže "hladan tuš" za sve koji su navikli na niže mesečne rashode.
Varijabilnu kamatnu stopu čine dva dela:
- fiksne doplate i
- varijabilne vrednosti EURIBOR-a;
Ona se, stoga, lako može promeniti kada se promeni vrednost referentne kamatne stope EURIBOR.
Šta je tačno EURIBOR?
Skraćenica EURIBOR izvodi se iz engleskih reči "Euro Interbank Offered Rate". U pitanju je prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac.
Mnogi se, verovatno, pitaju zašto se EURIBOR menja i kako utiče na kamate? Jednostavno rečeno: zbog sezonskih uticaja i promena. Kada je mnogo novca na tržištu - kamatne stope su manje, a kada je manjak novca - one su veće.
Drugim rečima, EURIBOR direktno zavisi od ekonomskog ciklusa se nalazimo.
Kada Evropska centralna banka želi da unapredi ekonomsku aktivnost - više je novca u opticaju, a kada želi da je stopira - u strahu od pregrejavanja - novca je manje i kamate su zato veće.
Video: Šta je SWIFT i kako funkcioniše najzaštićeniji sistem međunarodnog bankarskog poslovanja?
(Telegraf Biznis)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
riki
Svuda u svetu se uzimaju krediti ali mislim da nema veće Bagre i bande nego sto je kod nas bankarska banda
Podelite komentar
Narod
Ako banke nastave ovako dobicete takav haos na ulicama, da ce vam presesti mamino mleko a kamoli taj prokleti dinar koji otimate od ljudi koji su sa mukom skupili kes za ucesce i kupili svoj prvi stan. Banke, pamet u glavu.
Podelite komentar
Ekonomski tigar
Dobro došli u 1993.
Podelite komentar