Cene hrane padaju, ali nam se računi ne smanjuju: 4 činjenice pojašnjavaju šta se dešava

Cene hrane u Velikoj britaniji su za 19 odsto više nego pre godinu dana. Kupovina koja je nekada iznosila 50 funti, sada košta blizu 60 funti. To je navelo premijera Rišija Sunaka da održi samit o hrani u Dauning stritu, ali još uvek nije sasvim jasno gde je rešenje.

Prošle godine je rat u Ukrajini podigao cene hrane i energenata, ali u poslednje vreme te cene su naglo pale, pa zašto nisu i računi?

Teme za vas

Ove četiri stvari pomažu da se objasni šta se dešava.

1. Sve ovo utiče na cenu

Invazija Rusije na Ukrajinu izazvala je skok cena žitarica, suncokretovog ulja i đubriva. Zabrinutost zbog poremećaja u snabdevanju izazvala je sličan rast cena i za druge namirnice.

Agencija UN-a za hranu otkrila je da su globalne veleprodajne cene mesa, mlečnih proizvoda, žitarica, ulja i šećera nakon invazije porasle u proseku za oko 20 odsto - ali su se od tada smanjile.

Proizvodnja hrane i maloprodaja su posebno zavisne od energije. Neka preduzeća, koja nemaju pristup istom nivou državne podrške kao domaćinstva, imala su tri puta više račune nego inače.

2. Profitne marže su već niske

Svi delovi lanca ishrane suočili su se sa ogromnim šokovima kada su u pitanju bili njihovi bilansi. Veliki deo lanca ishrane funkcioniše sa malim maržama, tako da postoji ograničen prostor za smanjenje.

Uzmimo, na primer, komad sira koji košta 2,50 funti. Akademici sa univerziteta u Portsmutu i ​​Londonu tvrde da troškovi farmera iznose skoro 1,50 funti, dok režijski troškovi prodavaca i prerađivača čine ostatak. Oni smatraju da to ostavlja 3,5 penija profita za podelu, pri čemu supermarket obično dobija 2,5 penija (1 odsto cene), dok farmer dobija manje od penija.

Profitne marže na nekim artiklima - posebno prerađenoj hrani i pićima - su veće, pa mnogi na njima zarađuju 15 penija po funti ukupne cene. Supermarketi obično ostvaruju oko 5 penija profita od svake funte robe koju prodaju.

3. Za promene cena treba vremena

Supermarketi vole da stave određene proizvode na sniženja i da iste reklamiraju kao dobru ponudu, ali se to retko kad ozbiljnije odrazi na naše račune.

Često se tvrdi da trgovci na malo brzo povećavaju cene, ali odugovlače sa korekcijom onda kada bi one mogle da padaju. Međutim, ugovori za robu i usluge se često dogovaraju mnogo meseci unapred, što znači da će neki proizvođači i trgovci na malo imati fiksne cene po veoma visokim stopama koje su ugovorene prošle godine.

Dobra vest je da stopa veleprodajne inflacije, sada usporava. To bi trebalo da doprinese manjim porastima cena na policama, ali je za efekte obično potrebno oko šest meseci.

4. Niži računi nisu na vidiku

Iako neki artikli koje kupujemo mogu pojeftiniti, povratak na onu vrstu manjih računa koje smo videli pre pandemije izgleda malo verovatan.

Uprkos nedavnom padu cene za neke vrste robe, cene za mnoge stvari, od sirovina do energenata, ostaju daleko veće nego što su bile pre 2020. godine.

(Telegraf Biznis)