Testenina s jajima u marketu 850 dinara, "mašnice" iznad 400: Sirotinjska hrana postala luksuz

Foto:Shutterstock

Omiljeni obrok u Italiji — testenina, koja dolazi u mnogo različitih oblika, poskupeo je još krajem maja, a čini se da, iako u poslednje vreme primećujemo pad cena nekih namirnica, ova konkretna nije među njima.

Zbog rastućih cena energije i uskih grla u lancu snabdevanja koji su podigli cenu pšenice, testenina - hrana koja je svakodnevno na trpezi u mnogim zemljama, nije ostala imuna na poskupljenje.

Teme za vas

Inače, prema podacima iz 2022. godine, prosečan građanin Italije godišnje pojede čak 23 kilograma paste, a Čizma je definitivno na prvom mestu u svetu po konzumaciji. Sledi Tunis, sa skorom od 17 kg paste po čoveku, a onda i Nemačka, gde se u proseku po glavi stanovnika pojede 7,9 kilograma paste u toku jedne godine.

Italijanski ministar industrije, Adolfo Urso, zbog visokih cena testenine 11. maja je pozvao na krizni sastanak.

Bilo da su u pitanju špageti, lazanje ili ravioli, skoro svi oblici testenina napravljeni od pšenice, posebno od durum vrste, mesecima unazad su skuplji nego što su bili početkom 2023. i u prethodnim godinama. Taj zaokret, nesumnjivo, ima značajan uticaj na budžet većine domaćinstava, pri čemu Srbija nije izuzetak.

Rojters je prethodno izvestio da je, uprkos padu cene pšenice, cena testenine u Italiji porasla za 17,5 odsto. Kako je ova država verovatno najveći proizvođač i izvoznik, logično je da se tamošnja poskupljenja odraze na ceo svet.

U anketi Telegraf Biznisa, od sredine maja, pitali smo vas da li naručujete pastu u restoranu, a ovo je rezultat:

• "Ne, preskupa je", reklo je 38.78 odsto čitalaca
• "Ne, spremam kod kuće, mada je i sama testenina u radnji skupa", reklo je 51.02 čitalaca
• "Okej su cene, i u restoranu i u maloprodaji10", smatra 20 odsto čitalaca.

*Presek stanja ankete je urađen u jednom momentu - na dan 5. jul, 2023. godine.

Dakle, jasno je da prilično mali procenat građana Srbije smatra da su cene testenine "korektne", bilo da ovo jelo naručuju napolju ili ga kupuju u prodavnici. Telegraf Biznis je odlučio da ovog jula ispita cene testenine u našim supermarketima, a imajte u vidu da su one još veće u lokalnim, tzv. privatnim prodavnicama hrane.

Ono što je primetno jeste i rast cena paste u restoranima, tako da ovo jelo sada košta najmanje 800-900 dinara, a cena ide do 1.300/1.400 dinara ako su dodatak morski plodovi ili tartufi.

Specifično za testeninu jeste da je uticaj inflacije mnogo veći nego što se primećuje kod druge hrane poslednjih godina, posebno u Italiji. Cena testenina je porasla u skladu sa ukupnim povećanjem cena proizvoda široke potrošnje.

Poskupljenja, pritom, ne štede maltene nijednu svetsku zemlju. Prema podacima magazina Fortune, cene u SAD su takođe dramatično porasle od prošlog oktobra.

Ipak, u poređenju sa Srbijom, cene su niže.

Prosečna cena špageta iznosila je 1,067 dolara za pakovanje od pola kilograma, koje se najčešće i pravi, a onda je skočila na 1,465 dolara u martu 2023. Ali, recimo, postoje razlike između italijanske i američke testenine.

„Zakon o čistoći“ iz 1967. godine, koji zahteva da se durum pšenica, tvrdog zrna, gruba sorta, koristi u proizvodnji, primenjuje se na sve sušene testenine koje se prodaju u Italiji. Ovaj soj pšenice proizvodi testeninu koja zadržava svoju strukturu nakon kuvanja, tako da ne postane mekana ili kašasta, ali je sa njom i malo teže raditi.

Isto tako, hrana mesecima unazad poskupljuje u Velikoj Britaniji, a testenine i konzervisani proizvodi nisu izuzetak, štaviše.

Durum pšenica čini manje od 10 odsto sve pšenice proizvedene širom sveta.

(Telegraf Biznis)