Sindikati traže minimalac od 62.000 RSD, poslodavci ćute: Skromnost je vrlina, a kako izgleda na tanjiru?

Sutra počinju pregovori o minimalnoj ceni rada. Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) očekuje da se na pregovorima dogovori veće povećanje minimalca nego što je bilo prethodnih godina a kako je za Tanjug izjavio sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović ova sindikalna centrala će izaći sa predlogom da minimalna cena rada bude 60 odsto potrošačke korpe što sada iznosi oko 62.000 dinara.

- Ne želimo više da se vezujemo za minimalnu potrošačku korpu, jer taj termin izgleda postoji samo kod nas. Postoji potrošačka korpa i ona je sada oko 103.000 dinara i mi ćemo izaći sa predlogom prema vlastima i poslodavcima da minimalna zarada bude 60 odsto potrošačke korpe, odnosno oko 62.000 dinara - rekao je on.

Teme za vas

Istakao je da se u sindikatu raduju podacima prema kojima je broj radnika koji primaju minimalnu zaradu smanjen na oko 99.000, jer kako je rekao, podatak da postoji manji broj ljudi kojima bi trebalo isplatiti minimalnu zaradu, je znak sindikatu da povećanje minimalca treba da bude veće.

Osvrćući se na najave iz države da bi minimalac sledeće godine mogao iznositi 51.000 do 52.000 dinara, Mihajlović je ocenio da bi to bilo dosta skromno povećanje koje ne bi bilo u skladu sa očekivanjima Saveza sindikata Srbije.

Naveo je da godinama unazad poslodavci i sindikati ne uspevaju da se dogovore o visini minimalne zarade, zbog čega konačnu odluku o njenom iznosu donosi država, a prema njegovim rečima, razlog neslaganja je taj što se poslodavci uvek zalažu da povećanje bude manje a sindikat je za veću povišicu.

- Mislim da će poslodavci i ovog puta izaći sa tim da se oslobode poreza i doprinosa, a mi smo apsolutno protiv toga da se doprinosi više smanjuju. Protiv smo, jer na taj način zbog oko 100.000 ljudi, umanjujemo doprinose za blizu 2,5 miliona radnika. Zbog toga svi zaposleni ali i penzioneri gube, jer se gubi kvalitet socijalnih davanja i zdravstvenih usluga, svega onoga za šta kroz doprinose odvajamo od plate da bi ti sistemi funkcionisali - rekao je on.

Naglasio je da je Savez samostalnih sindikata Srbije protiv toga da se doprinosi još smanjuju, a što se tiče poreza, rekao je da o tome može da se razgovara.

Koliko je realno potrebno za život na mesečnom nivou?

Kalkulaciju ćemo uraditi na osnovu jednog čoveka - koliko je novca potrebno da dočeka kraj meseca sa novčanicom u džepu? Suprotno onoj rečenici ,,bez dinara".

• Hleb (od 54 dinara pa naviše) - jedna vekna može maksimalno da traje dva dana što znači da na nedeljnom nivou kupujemo minimalno tri. To je cifra od 660 dinara na mesečnom nivou za najjeftiniji hleb
• Jogurt (kilogram Moje Kravice, koja se i najčešće kupuje, je oko 170 dinara) - recimo da kupujete jogurt nedeljno, u pitanju je cifra od 680 dinara mesečno
• Mleko (litar mleka kreće se oko 120 dinara) - 480 dinara na mesečnom nivou
• Šunka (ovde cene prilično variraju) - da uzmemo u obzir da kupujete šunku na akciji, koja se recimo kreće pa i od 70 dinara (kvalitet upitan) pa naviše, 300 grama je neophodno na nedeljnom nivou za jednog čoveka. To znači da ćete za šunku koja recimo košta 100 dinara, dati 300 dinara na nedeljnom nivou a 1.200 na mesečnom. I to za samo jednu vrstu
• Sir - pola kilograma sira je između 400 i 500 dinara u zavisnosti od vrste. Na mesečnom nivou ćete kupiti barem dve kutije. Tačnije na to će vam otići 1.000 dinara
• Jaja - cena za 10 komada je oko 220 dinara. Na mesečnom nivou treba nam minimum 3 paketa, što znači da nam za najosnovniji doručak treba 660 dinara
• Meso - najskuplja stavka. Kilogram svinjskog mesa kreće se oko 800 dinara, junetina je 1.300 dinara, dok je pileći file 700 dinara. Teško je napraviti računicu koliko trošimo mesečno na meso jer se ne priprema uvek samostalno. Iz iskustva, sa 500 grama mesa, dve osobe mogu da imaju obrok dva dana što znači da će sa 500 grama mesa (kako, tako) jedna osoba moći sebi da obezbedi hranu za bar tri dana. Što znači da na nedeljnom nivou pojede minimum kilogram. Dalje to vuče da na mesečnom nivou trošimo minimum minimuma 4 kilograma mesa što nas može stajati 3.600 dinara (dva kilograma svinjskog mesa, kilogram junetine i kilogram piletine).
• Ulje - litar ulja je 150 dinara
• Grickalice - 80 grama čokolade košta sada 200 dinara. Recimo da poželite da je pojedete dvaput u toku nedelje, za to zadovoljstvo vam odlazi 400 dinara, na mesečnom nivou 1.600 dinara. Samo na čokoladu!
• Kafa - omiljeni napitak Srba nedavno je poskupeo, pa tako sada 200 grama košta između 340 i 400 dinara. U razgovoru sa kolegama, 200 grama kafe im traje između nedelju i 10 dana, što znači da bez 600 do 800 grama kafe ne može da prođe mesec. Taj trošak nas onda staje i do 1.600 dinara.
• Cigarete - pored mesa, najskuplja stavka na spisku. Opet u razgovoru sa kolegama, cigare plaćaju oko 400 dinara, a paklica im možda "jedva" dočeka jutro. Što znači da Srbi troše i do 12.000 dinara na mesečnom nivou na njih
• Voće i povrće - za ovaj izdatak nema prave računice, ali recimo da vam na mesečnom nivou treba oko 3.000 dinara za dodatne namirnice neophodne za ručak.
• Higijena (dezodoransi, šamponi, gelovi za tuširanje, brijači...) Iako ovo nisu stvari koje kupujete svaki dan, sa cifrom i do 600 dinara za dezodorans, dok tečni sapun košta od 200 dinara za litar, a toalet papiri ne idu ispod 350 za pakovanje od 10 komada, računaćemo da vam na mesečnom nivou za higijenu odlazi minimum minimuma - 3.000 dinara

Ako bismo iz naše računice izostavili cigarete i kafu (koje ne konzumira svako), samo za gore navedeno (a računali smo najosnovnije potrebe i namirnice) trošimo minimum 16.060 dinara. Ipak, realnija slika je da ćete na svaki odlazak u prodavnicu potrošiti između 1.500 i 3.000 dinara, a da ne znate ni šta ste kupili.

Na to treba dodati i troškove računa, ali i neophodan novac za svakodnevni život. Sa trenutnim minimalcem od 47.000 dinara znači da vam sa našom računicom ostaje 30.940  dinara za plaćanje računa, kirije (ako ne živite u sopstvenom stanu) i svakodnevne troškove.

Evo šta kažu korisnici Reddit-a, koliko troše na mesečnom nivou na hranu:

"Ja dnevno jedem dva obroka, gde me jedan od njih košta 200-300 dinara, oba 500-600. Znači, za 30 dana mesečno potrošim na hranu 15-16.000. Koliko vi trošite?"

"Oko 40k dinara pošto je nemoguće manje. Imam 90kg (nisam debeo, vežbam i prosto mi je to kilaža na 184cm). Jedem 3 obroka dnevno, a samo doručak je jeftin, parče sira neka šunka, 2-3 jaja, grčki jogurt recimo. Ručak i večera budu dosta skuplji, i uglavnom je u pitanju neko meso ili riba, salata, čorba/supa, parčence hleba, međutim tu su i užine, nekad neka voćka, evo sad je sezona jagoda a deru sa cenama, uzmem nekad ananas, nar, ali ugl to budu jeftine jabuke i banane";

"15.000-18.000 ja sam, da nemam toliko para mogao bi i za 12.000, sam kuvam u 90 posto slučajeva, hranim se zdravo";

Unija poslodavaca ne želi još uvek da izlazi sa konkretnom cifrom

Prema rečima članice pregovaračkog tima iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) Ljiljane Pavlović stav poslodavaca uoči početka pregovora jeste da je minimalac neophodno povećati ali da bi u tom slučaju valjalo smanjiti poreze i doprinose na zarade.

Ona je za Tanjug izjavila da je Unija poslodavaca i ove godine prethodno obavila anketu među svojim članstvom, kako bi se saznao stav samih poslodavaca a anketa je pokazala da 87 odsto poslodavaca smatra da bi bilo neophodno smanjiti poreze i doprinose na zarade kako bi privreda mogla da isplati povećanu minimalnu cenu rada.

- Prema onome što su poslodavci izjavili 35 odsto njih je protiv rasta minimalne cene rada. To nije iznenađujući podatak, jer je i u svim ranijim istraživanjima većina poslodavaca izrazila stav da minimalna cena rada treba da raste - rekla je ona.

Dodala je da je taj stav uvek uslovljen određenim očekivanjima od države koja se odnose na to da bi država trebalo da učini ustupak poslodavcima u smislu smanjenja poreza i doprinosa na zarade.

- To je ono što poslodavci u ovom trenutku očekuju od države. Većina jeste za rast minimalne cene rada, ali taj rast je svakako uslovljen očekivanjima da se umanji nivo poreza i doprinosa - precizirala je ona.

Navela je da još ne znaju kakav je stav države o ovom očekivanju poslodavaca i da bi sutra na prvom sastanku pregovaračkog tima trebalo da dobiju preciznije informacije i o tome.

- Ono sa čime ćemo mi izaći kada je u pitanju rast minimalne cene rada, su parametri koji se ne odnose samo na potrošačku korpu, koja je u fokusu kod sindikalnih organizacija, a za privredu su mnogo važniji neki drugi parametri, poput rasta bruto domaćeg proizvoda i rasta inflacije - istakla je Pavlović.

Unija poslodavaca ne želi da još izlazi sa konkretnom cifrom o tome koliko bi minimalac trebalo da iznosi, iako je ima, ali će, kako kažu, na osnovu informacija koje će sutra čuti od ostalih partnera, dakle države i sindikata, izaći sa konkretnim podatkom.

Inače, u anketi UPS od poslodavaca koji smatraju da ima uslova za povećanje minimalca, najveći deo,19,8 odsto, smatra da je optimalno povećanje između 9,0 i 12 odsto.

Za povećanje do 5,0 odsto izjasnilo se 4,5 odsto, od 6,0 do 8,0 odsto se izjasnilo 12,4 odsto anketiranih, od 13 do 15 odsto prihvatilo bi 12,7 odsto anketiranih, a rast minimalca iznad 15 odsto podržava 17,8 odsto poslodavaca kojima je prihvatljivo povećanje minimalca.

Pavlović je istakla da bi kod povećanja minimalca koje je neophodno valjalo voditi računa o zaposlenima sa malim primanjima ali i o poslodavcima koji su u situaciji da isplaćaju minimalnu cenu rada.

- Ovo zato jer ako je suditi prema razgovorima koje smo imali sa njima i prema istraživanju koje smo uradili, prva mera koju bi doneli u slučaju rasta minimalne cene rada koji ne mogu da pokriju, jeste smanjenje broja zaposlenih. To bi svakako valjalo izbeći i ne bi trebalo dozvoliti da zbog povećanja minimalne cene rada neko ostane bez posla - naglasila je sagovornica Tanjuga.

U Uniji poslodavaca Srbije navode da najveći broj zaposlenih koji prima minimalac radi u uslužnim delatnostima, zatim građevinskoj industriji kao i u preradivačkoj industriji.

U ovogodišnjoj anketi UPS učestvovalo je 356 preduzeća, koja zapošljavaju više od 44.000 ljudi.

Minimalna cena rada, koja sada iznosi oko 47.000 dinara, za 2025. godinu trebalo bi da se utvrdi do 15. septembra, a ukoliko se o njenom iznosu ne dogovore socijalni partneri, konačnu odluku doneće Vlada Srbije.

(Telegraf Biznis)