"Izbacila sam jednu stvar iz navike i uštedela skoro 200.000 RSD": Ovaj banalan izbor svakodnevno "guta novac"

Većina firmi na Balkanu je devedesetih godina prošlog veka prešla na zapadno radno vreme te umesto dosadašnjeg od 7 do 15 časova, koje je bilo uobičajeno u komunizmu, prešla na rad od 9 do 17 časova. Novi sistem je značio manje vremena za kuvanje i pripremu hrane, pa je sve više ljudi počelo prelaziti na gotovu hranu ili hranu iz dostave.

Trideset godina kasnije situacija se još pogoršala. Uz pekare na svakom koraku i dostavljače koji rade 24 sata dnevno, retki su oni koji kuvaju svakodnevno. Naravno, brza hrana dolazi i s visokim troškovima, ali koliko se zaista uštedi pripremom hrane kod kuće i isplati li se zbog toga žrtvovati ono malo slobodnog vremena?

Teme za vas

- Hodam gradom i gotovo svaki drugi čovek je dostavljač. Poznajem više ljudi koji svakodnevno na poslu naručuju hranu putem ovih aplikacija, a istovremeno se žale da nemaju novca - započeo je korisnik jedne društvene mreže.

Ušteda od 1.800 evra 

- Čista matematika kaže ovo: ručak preko aplikacija košta oko devet evra. Postoji 251 radni dan u ovoj godini, što znači da potroše 9×251=2259 evra godišnje. U isto vreme, ako kod kuće napraviš ručak i poneseš ga na posao, to košta oko dva evra (ako se namirnice kupuju planski), što je 2×251= oko 500 evra za godinu dana. Znači ušteda (2259-500) od 1700-1800 evra samo na ručku za godinu dana. A gde su svi ostali odlasci u restorane i slično - izračunao je jedan korisnik u komentarima.

Odmah su se javili i drugi sa svojim iskustvima, a najzanimljiviji je bio komentar jedne Zadranke.

- Ja sam 2021. godine prestala da pijem kafu jer mi je počela smetati, izazivala mi je anksioznost, tremor, nesanicu itd. Bilo mi je besmisleno da plaćam čaj, najveću krađu ikada - pet evra za decilitar vruće vode. Uglavnom, prestala sam da idem po kafićima i odjednom sam imala novca. Imam novca za svašta! Stavila sam bila na papir godišnji budžet za kafu i to je ispala trinaesta plata, i nikad se nisam osećala gluplje. Potom sam stavila na papir i alkohol i sad ne pijem ni to, osećam se konačno u skladu sa svojim godinama i trošim oko 4-5 hiljada evra godišnje na putovanja za koja sada imam novca - glasio je njen komentar.

Ušteda uz kuvanje na veliko

- Imam suseda koji naručuje ručak, doručak i večeru, potroši dnevno po 5.000 dinara, to mu je budžet za hranu, ali on uštedi godišnje 50.000 evra. Ima četiri firme sa 500 zaposlenih i njemu nije problem da to plati. Ali dok je razvijao posao i kretao, kaže da prvih 10 godina nije išao na godišnji odmor, nije naručivao hranu i trudio se da svaki dinar uloži u razvoj posla - glasio je još jedan komenar.

- Suprug i ja kuvamo skoro svaki dan. Ne mogu reći da je to uvek ušteda, nije svaki put ni zdravija opcija. Jedemo ono što nam se jede. Jedini način za uštedu je da nekoliko puta mesečno spremamo hranu ‘na veliko’. Na primer, skuvaš lonac bolonjeza, sataraša, punjenih paprika, sarme, i imaš gotovo jelo koje je nekad čak i ukusnije kad se podgreje. Ako ćeš kuvati svaki dan, trošak je zanemarivo manji nego kad naručuješ hranu – posebno za jednu osobu - još jedan je od komentara.

U odbranu dostave

Bilo je i onih koji su komentarisali da hrana iz dostave nije toliko skuplja od kuvanja kod kuće.

- Znam da kuvam sve od domaće kuhinje, ali uvek naručujem. Razlog je ušteda vremena i to što sam samac. Ne vredi mi ta mesečna ušteda zbog gubitka vremena. Na aplikacijama se može pronaći i obrok na akciji za 6-7 evra. Takođe, radije naručim nešto kuvano nego da kupujem nešto iz pekare - glasi komentar.

Ukratko, ako vam je prioritet ušteda novca i zdravija ishrana, kuvanje kod kuće je u većini slučajeva bolji izbor. Planiranje obroka, kupovina sezonskih namirnica i kuvanje većih količina hrane može značajno smanjiti troškove i poboljšati kvalitet ishrane, prenosi Dnevno.

S druge strane, povremeno naručivanje može biti korisno za uštedu vremena ili kao povremeni užitak, ali nije finansijski održivo rešenje za svakodnevnu ishranu.

(Telegraf Biznis)