"Dobijamo 4 milijarde € iz dijaspore, od toga Srbija živi": Kakva je potrošačka korpa u odnosu na kupovnu moć?

Pedeset odsto zaposlenih u maju primilo je zaradu do 84.000 dinara. Za minimalnu potrošačku korpu potrebno je 0,99 prosečnih zarada. Prema podacima, prosečna neto zarada u maju je niža nego u aprilu za 1.567 dinara. Da li je svakodnevni život postao preskup za prosečnu porodicu i čega se najpre odričemo da bismo sačuvali finansije?

Teme za vas

Kupovna moć merena odnosom prosečne i minimalne potrošačke korpe i prosečne neto zarade u martu ove godine veća je nego u februaru, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine u analizi kretanja kupovne moći u Srbiji u martu, koji je poslednji obrađen.

Takođe, medijalna neto zarada za maj 2025. godine iznosila je 84.408 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Prosečna bruto zarada obračunata za maj 2025. godine iznosila je 148.930 dinara, dok je prosečna plata bez poreza i doprinosa, odnosno neto, iznosila 107.705 dinara; u aprilu je prosečna neto zarada iznosila 109.272 dinara, što znači da je u maju niža za 1.567 dinara.

Vladimir Vasić, finansijski stručnjak, kaže za RTS da kada padaju plate to znači da privredna aktivnost usporava.

"Imamo i taj efekat 0,9 odsto rasta inflacije u odnosu na prethodni mesec i to je ono što svi treba da gledamo, ne nominalno koliko zarađujemo nego suštinski šta možemo da kupimo, da li je to 2.000 evra, ako su troškovi 2.100, onda džaba 2.000 evra prosečne plate", naveo je Vasić.

Statistika je, ističe, neumoljiva, i treba voditi računa šta možemo da kupimo za hiljadu, dve dinara i tu se zapravo vidi kupovna moć pojedinca.

Uzelac: Finansije su igrica u kojoj nemate protivnika

Dušan Uzelac, finansijski konsultant i osnivač portala Kamatica, rekao je da je statistika jezik opisnog karaktera i da ništa ne znači.

"Onaj ko ima manje od prosečne plate, ljut je na tu informaciju. Onaj ko ima više od prosečne, njemu ništa ne znači ta informacija", rekao je Uzelac.

Finansije su, kaže, individualna igrica u kojoj nemate protivnika.

Prema njegovim rečima, ono što je najveći izazov – kako se izboriti sa inflacijom koja je u stvari pokazatelj poskupljenja.

"Matematika je prosta. Ili zarađujete više ili trošite manje. I bilo bi pogrešno savetovati nekoga da troši manje, jer je onda pitanje kada ćete početi da isključujete neke egzistencijalne stvari. Opet, zarađivati više je lep savet i lepo rešenje, ali ga nije praktično sprovesti. Ali kada matematički pogledamo, jedini način je da zarađujete više", rekao je Uzelac.

Naveo je da smo mi mlado potrošačko društvo i da smo tek počeli da pokazujemo obrasce kvalitetnih potrošačkih glasova.

"To su, podsetiću, oni bojkoti trgovinskih lanaca, tu narod vidi da se nešto dešava po pitanju cena, da im na kraju meseca stvarno zafali novca, a da nisu ništa drastično promenili. A pritom rastu plate, ali brže trče cene", rekao je Uzelac.

Prosečni brojevi jedne ljute, a druge raduju

Prema rečima profesora Vasića, kreatori ekonomske politike često gledaju prosečne brojeve, preskoče one ljude koji imaju 50-60.000 dinara.

"Statistika je u prosečavanju. Imate nekoga ko ima možda platu 300.000 dinara i nekoga ko ima minimalac 55-58.000, i zapravo onda dobijete neki broj koji jedne ljuti, a druge raduje", rekao je Vasić.

Zapravo, kako kaže, suština ekonomije je kako da ovim ljudima koji imaju najniža primanja pomognete da i oni što pre dođu do ovog realnog medijana proseka.

"S jedne strane jeste i ovaj sistem ponude trgovinskih lanaca, i ako vam se podigne minimalna plata sa 58.000 na 65.000, ali ako je inflacija 4-5 odsto, onda će vrlo brzo tih 1.000 dinara koje ste vi dobili postati bezvredni", rekao Vasić.

Kredit se ne dobija, on se kupuje

Kaže da građani često potežu za kreditima kako bi nadomestili rupu u budžetu.

"Mi imamo, recimo, skoro četiri milijarde evra godišnje donacije iz inostranstva. To su naši ljudi koji šalju svojim rođacima. To je dodatni impuls i tako mi zapravo i živimo. Drugi jeste kredit. Skoro 50 odsto svih kredita su gotovinski i oni su najčešće usmereni da nadomeste rupu između mogućnosti i želja", rekao je profesor Vasić.

Međutim, to nije dobro ukoliko radite stalno i konstantno, jer plaćate kamatu.

"Tu rekao bih da država mora da ima jasnu strategiju, kako da, recimo, trgovinske lance koji su sada dominantni, 80 odsto svega vi kupujete verovatno u trgovinskim lancima, kako da malo vrati u normalu da ne bismo plaćali toliko. To je neki izazov koji ja vidim kao budućnost", rekao je Vasić.

Dušan Uzelac je podsetio da je kredit dobra finansijska prečica, ali da se on ne dobija, nego se kupuje.

"Poenta priče je – napraviti svoju računicu, voditi svoje finansije, da znate da li vam neko ugrožava finansije ili ne. Ako na kraju vidite da nemate, ništa ne možete da učinite. Vodite finansije i nećete imati problema", rekao je Uzelac.

(Telegraf Biznis/RTS)