Kako se zaista živi u Hrvatskoj? Cene hrane više nego u Nemačkoj, evo u čemu još prednjači

Eurostat je objavio najnoviju analizu nivoa cena robe i usluga široke potrošnje u Evropskoj uniji (EU), s naglaskom na indekse nivoa cena, koji pružaju poređenje nivoa cena zemalja u odnosu na prosek EU i izračunavaju se pomoću pariteta kupovne moći.

Rezultati se zasnivaju na istraživanjima cena koja obuhvataju više od 2.000 roba i usluga široke potrošnje, a sprovedena su u 36 evropskih zemalja koje učestvuju u programu pariteta kupovne moći (PPP) Eurostata i OECD-a. Skupina zemalja učesnica uključuje 27 zemalja EU, 3 zemlje EFTA-e (Island, Norveška i Švajcarska) i 6 zemalja kandidatkinja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Turska).

Teme za vas

U 2024. godini, alkohol i duvan zabeležili su najveću razliku u cenama među zemljama EU. Irska se istakla kao najskuplja, s cenama koje su dosegle 205% proseka EU, što je tri puta više od Bugarske, gde su cene bile najniže, sa 69% proseka.

U 2024. godini, kategorija restorana i hotela pokazala je drugu najveću razliku u cenama među zemljama EU. Danska je bila najskuplja, s cenama od 148% proseka EU, dok je Bugarska bila najjeftinija, sa cenama od 53% proseka.

Danska je 2024. godine zabeležila najviši nivo cena robe i usluga široke potrošnje među zemljama EU, 43% iznad proseka EU, dok je Bugarska imala najniži, 40% ispod proseka, pokazala je analiza Eurostata.

U 2024. godini nivoi cena robe široke potrošnje i usluga uveliko su se razlikovali širom Evrope. Najviši nivo cena među zemljama EU zabeležen je u Danskoj, 43% iznad proseka EU, dok je u Bugarskoj nivo cena bio 40% ispod proseka EU.

Razumevanje razlika u nivoima cena važno je pri poređenju ekonomskih podataka, poput bruto domaćeg proizvoda (BDP), jer više relativne cene mogu učiniti da privreda izgleda zdravije nego što stvarno jeste. Posmatranje razlika u nivoima cena takođe je važno pri analizi razvoja jedinstvenog tržišta EU za robe i usluge.

Nivo cena za ukupne izdatke domaćinstava za konačnu potrošnju (HFCE) robe i usluga u 2024. godini.

Nivoi cena za hranu, pića, duvan, odeću i obuću

Ove četiri grupe (hrana i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, odeća, obuća) predstavljaju u proseku 17%, 5%, 3% i 1% izdataka domaćinstava. Među zemljama EU, Luksemburg ima najviši nivo cena za hranu i bezalkoholna pića, Irska za alkoholna pića i duvan, dok je Danska najskuplja za odeću i obuću. Među svih 36 zemalja, Švajcarska ima najviši nivo cena za hranu i bezalkoholna pića i za odeću, Island za alkoholna pića i duvan, a ponovo Danska za obuću.

Na drugom kraju spektra, Severna Makedonija pokazuje najniže nivoe cena od svih 36 zemalja za hranu i bezalkoholna pića i za alkoholna pića i duvan, Turska je najjeftinija zemlja za odeću, dok Bugarska ima najniži nivo cena za obuću. Među zemljama EU, Rumunija je najjeftinija zemlja za hranu i bezalkoholna pića, a Bugarska za ostale tri kategorije (alkoholna pića, duvan i obuća, odeća).

Cene za energiju, nameštaj, kućne aparate i potrošačku elektroniku

Ove grupe (energija – električna energija, gas i druga goriva; nameštaj i opremanje, tepihe i ostale podne obloge; kućni aparati; potrošačka elektronika) predstavljaju u proseku 5%, 2%, 1% i 1% konačne potrošnje domaćinstava.

Disperzija cena značajno varira između ove četiri grupe proizvoda, a najizraženija je za električnu energiju, gas i ostala goriva. Ovde je Nemačka najskuplja, a Turska najjeftinija od svih 36 zemalja učesnica. Među zemljama EU, Mađarska je najjeftinija za energiju.

Za ostale tri grupe prikazane u ovoj tabeli, disperzija cena je mnogo niža – posebno za potrošačku elektroniku u EU.

Među zemljama EU, Malta je najskuplja za nameštaj i opremanje i za kućne aparate, dok Finska ima najviše indekse nivoa cena za potrošačku elektroniku. Najniže cene za ove tri grupe zabeležene su u Bugarskoj, Litvaniji i Italiji. Među svih 36 zemalja, Malta je ponovo najskuplja za nameštaj i opremanje, dok Albanija ima najviše nivoe cena za kućne aparate i potrošačku elektroniku. S druge strane, Severna Makedonija je najjeftinija za nameštaj, Litvanija za kućne aparate, a Turska za potrošačku elektroniku.

Nivoi cena za opremu za lični prevoz, transportne usluge, komunikacije, restorane i hotele

Ove grupe (oprema za lični prevoz; transportne usluge; komunikacije – usluge i oprema; restorani i hoteli) predstavljaju u proseku 2%, 2%, 3% i 10% konačne potrošnje domaćinstava.

Disperzija cena za opremu za lični prevoz nije jako značajna. Među zemljama EU, Danska se izdvaja visokim indeksom nivoa cena za ovu kategoriju, zbog visokih poreza na automobile. Najniži nivo cena za ovu grupu proizvoda pronađen je u Slovačkoj. Među svih 36 zemalja, Turska pokazuje najviši indeks nivoa cena za ovu grupu roba, dok se najniže cene mogu pronaći u Severnoj Makedoniji.

Disperzija cena znatno je veća među ostale tri kategorije usluga (transportne usluge, komunikacije, kao i restorani i hoteli). Generalno, cene usluga obično pokazuju veće razlike među zemljama nego cene robe, zbog većeg udela uloženog rada u usluge i velike disperzije plata među zemljama.

Što se tiče transportnih usluga, Island pokazuje najviši indeks nivoa cena među svim zemljama, dok Danska beleži najviše cene među zemljama EU. Najniži nivo cena među svim zemljama zabeležen je u Severnoj Makedoniji, dok je Bugarska najjeftinija zemlja EU u ovoj kategoriji.

Među svih 36 zemalja, najviši nivo cena za komunikacije može se naći u Švajcarskoj, a najniži u Rumuniji. Švajcarska se ponovo izdvaja najskupljim restoranima i hotelima, dok se najniže cene za ove usluge primenjuju u Severnoj Makedoniji. Među zemljama EU, ove pozicije zauzimaju Danska i Bugarska.

Kako stoji Hrvatska?

Cenama hrane i bezalkoholnih pića Hrvatska je s indeksom 103,7 iznad proseka EU, te je skuplja od Nemačke koja u istoj kategoriji ima indeks 102,7. Austrija je po ovoj analizi skuplja i od Nemačke i Hrvatske s indeksom 110,5, prenosi Fenix.

Kada su u pitanju alkohol i duhanski proizvodi, indeks je u ovom slučaju na strani Hrvatske i iznosi 88,8, dok je u Nemačkoj 99,6. Oba indeksa su ispod proseka EU. Odeća je po ovoj analizi skuplja u Nemačkoj nego u Hrvatskoj.

Kada je obuća u pitanju, cena obuće je u Nemačkoj malo iznad proseka EU, ali je u svakom slučaju niža nego u Hrvatskoj.

U kategoriji nameštaja, Hrvatska je ispod proseka EU, kao i kućnih aparata i korisničkih usluga.

Hrvatska je iznad proseka EU po cenama komunikacionih usluga. U kategorijama transportnih usluga, restorana i hotela, Hrvatska je pak ispod proseka EU.

(Telegraf Biznis/Slobodna Dalmacija)