"Lud je onaj ko kupi po ovoj ceni!": Građani besni - ista hrana duplo skuplja u Hrvatskoj nego u Nemačkoj

Objava na popularnoj društvenoj mreži Redit, koja prikazuje poređenje cena španske Jamon Serrano šunke u hrvatskom i nemačkom izdanju kataloga istog trgovačkog lanca, izazvala je pravu buru reakcija. Na fotografiji je vidljiv identičan proizvod, pakovanje od šest i po kilograma sa stalkom i nožem, čija je cena u Nemačkoj na akciji 59,90 evra, dok u Hrvatskoj iznosi čak 119,99 evra.

Autor objave svoj je bes sažeo u kratkoj, ali snažnoj poruci: "Živela ova prčija!!", što je bio okidač za više od stotinu komentara ogorčenih građana.

Teme za vas

Neverica i ljutnja zbog razlike u cenama

Rasprava se vrlo brzo razvila u nekoliko smerova, ali dominantan je bio osećaj neverice i ljutnje zbog očigledne cenovne nejednakosti unutar jedinstvenog evropskog tržišta. Mnogi su se odmah zapitali zašto bi uopšte kupovali uvozni proizvod po takvoj ceni pored kvalitetnih domaćih alternativa.

- Lud je onaj ko kupi španski pršut po ovoj ceni. Osam i po kilograma domaćeg pršuta iz Vrgorca, dimljen, sušen po buri, je 130 evra. Uneseš u kuću, čuje komšija u trećem redu kuća miris - napisao je jedan od najpopularnijih komentatora.

Iako su se neki korisnici složili da je španski jamón vrhunska delicija, većina je smatrala da cena nije opravdana i da se radi o potcenjivanju domaćih potrošača. Prema dostupnim podacima, cene hrane u Hrvatskoj već su neko vreme iznad proseka Evropske unije, uprkos tome što je kupovna moć znatno niža nego u razvijenijim članicama poput Nemačke.

Životni standard i kupovna moć

Diskusija se neizbežno dotakla i životnog standarda. Jedan korisnik koji živi u Beču slikovito je objasnio problem.

- Nedeljna korpa mi bude 100 evra, u Hrvatskoj je prošle godine bila 70-80. E sad, minimalna plata u Hrvatskoj je 750 evra neto, u Austriji je dupla… Medijalna plata u Austriji je 2650 neto, a u Hrvatskoj 1400. To je ta glavna razlika, u Hrvatskoj još plate nisu stigle cene - piše u jednom komentaru.

Drugi su pokušali da brane trgovce argumentom da autor objave „cherrypicka“, odnosno bira samo proizvode sa ekstremnim razlikama, navodeći da su meso ili piletina jeftiniji u Hrvatskoj.

Uzroci cenovnih razlika

Najzanimljiviji deo rasprave vodio se oko mogućih uzroka ovakvih cenovnih razlika. Dok su neki navodili logične faktore poput razlike u porezima, troškova transporta i logistike, drugi su uzroke tražili u dubljim, sistemskim problemima.

Jedan korisnik, tvrdeći da radi u maloprodajnoj industriji, izneo je teoriju da hrvatski zakoni, za razliku od nemačkih, zabranjuju trgovcima prodaju ispod nabavne cene.

- Kod nas ti država bukvalno zabranjuje da praviš dobre akcije - nadovezao se drugi, sugerišući da zakonska regulativa sprečava tržišno nadmetanje koje bi rezultiralo nižim cenama za potrošače.

Teorije o oligopolima

Pojavile su se i teorije o postojanju oligopola na hrvatskom tržištu, gde se nekolicina velikih igrača dogovara o cenama, dok država ne čini dovoljno da zaštiti potrošače.

- Naš problem nisu ni carine ni porezi ni razuđena obala, već oligopoli, a umesto da toj ‘prijateljskoj saradnji’ stane na kraj, država se samo pravi mutava- zaključio je jedan od učesnika rasprave.

(Telegraf Biznis/Večernji List)