Cene rastu tamo gde kupac još ne gleda! Da li se u Srbiji sprema novi udar na novčanike?

Dok građani gledaju cene mesa, mleka, goriva i kućne hemije na rafovima, jedan drugi broj raste mnogo dalje od očiju prosečnog kupca. A upravo bi on mogao da bude važan signal za ono što nas čeka, kako navodi Trading Economics.

Proizvođačke cene u Srbiji u junu bile su 7 odsto više nego godinu dana ranije. Dobra vest je da je tempo rasta usporio u odnosu na maj, kada je iznosio 8,4 odsto. Loša vest je da pritisak i dalje postoji.

Teme za vas

I tu počinje priča koja bi mogla da zanima svakoga ko se poslednjih godina makar jednom zapitao isto: Kako je moguće da nešto ponovo poskupi?

Cena počinje da raste mnogo pre nego što stigne do kase

Kupac vidi poslednju kariku. Uzme proizvod sa police, pogleda cenu, uporedi je sa prošlom nedeljom ili prošlom godinom i tek tada oseti poskupljenje.

Ali cena često počinje da se menja mnogo ranije. U fabrici, u ceni energije, sirovinama, u hemijskoj industriji, ambalaži, transportu, u preradi. Dakle, lanac je prilično dug.

Kada proizvođač za svoj proizvod mora da traži više novca nego godinu dana ranije, taj trošak ne mora istog dana da se pojavi na računu građana. Neko vreme može da ga „proguta“ sama kompanija kroz manju maržu.

Može da ga preuzme trgovac, ili da bude ublažen dugoročnim ugovorima.

Ali ako pritisak traje dovoljno dugo, postavlja se pitanje koliko dugo neko u lancu može da ga zadržava dalje od krajnjeg kupca.

Jedan sektor posebno bode oči

Prethodni podaci za maj već su pokazali gde se krije deo problema. Proizvođačke cene tada su na godišnjem nivou porasle 8,4 odsto, što je bio najviši tempo rasta još od 2023. godine.

Posebno je odskakao sektor koksa i derivata nafte, gde je zabeležen rast od čak 59,1 odsto. Hemijski proizvodi bili su skuplji 17 odsto, dok je kod osnovnih metala rast iznosio 11,3 odsto.

Za prosečnog građanina ove kategorije mogu da zvuče daleko i apstraktno, ali nisu.

Naftni derivati ulaze u transport i proizvodnju. Hemijska industrija stoji iza ogromnog broja proizvoda koje svakodnevno koristimo. Metali ulaze u građevinu, mašine, opremu, automobile i čitave proizvodne lance.

Kada troškovi rastu na početku lanca, pitanje je gde će se zaustaviti.

Da li to znači da će sve poskupeti 7 odsto?

Ne, i to je važno naglasiti. Rast proizvođačkih cena od 7 odsto ne znači da će mleko, hleb, deterdžent ili frižider automatski poskupeti za isti procenat. Proizvođačke i potrošačke cene nisu ista stvar.

Na konačnu cenu utiče mnogo faktora - konkurencija, tražnja, zalihe, trgovačke marže, uvoz, kurs, ugovori, porezi i sposobnost kompanija da deo većih troškova preuzmu na sebe.

Ali proizvođačke cene jesu jedan od pokazatelja koji vredi pratiti, jer kupac često vidi inflaciju tek kada ona dođe do kase.

Privreda je može osetiti mnogo ranije.

Inflacija je već ponovo ubrzala

Dodatnu pažnju izaziva činjenica da je godišnja potrošačka inflacija u Srbiji u maju porasla na 3,5 odsto, sa 3,3 odsto u aprilu.

Na mesečnom nivou, cene robe i usluga koje građani koriste za ličnu potrošnju povećane su u proseku za 0,3 odsto.

To samo po sebi nije dokaz da Srbiju čeka novi talas velikih poskupljenja. Ali kombinacija rasta proizvođačkih cena i ubrzanja potrošačke inflacije otvara legitimno pitanje: da li se novi cenovni pritisak već stvara tamo gde građani još ne gledaju?

Najveći problem može doći spolja

Srbija nije zatvoreno ostrvo. Cena energije, nafte, sirovina, transporta i uvozne robe zavisi i od događaja na koje domaći kupac nema nikakav uticaj.

Tu su ratovi, zatvaranje trgovačkih ruta, prekidi u lancima snabdevanja, skok cene nafte, poremećaji na velikim svetskim tržištima. Sve to može da se prelije u cenu proizvoda koji nekoliko nedelja ili meseci kasnije završi u korpi građana Srbije.

Upravo zato rast proizvođačkih cena postaje posebno zanimljiv u trenutku velike globalne neizvesnosti.

Kupac (uvek) poslednji sazna

Možda je najveći paradoks inflacije u tome što građanin često poslednji vidi da je problem počeo.

Proizvođač ga oseti kroz sirovinu, prevoznik kroz gorivo, fabrika kroz energiju i repromaterijal, trgovac kroz nabavnu cenu.

A kupac? On ga vidi tek kada priđe kasi.

Zato podatak da su proizvođačke cene u Srbiji u junu bile 7 odsto više nego godinu dana ranije ne treba pretvarati u najavu sigurnog novog talasa poskupljenja. Ali ga ne treba ni ignorisati.

Cene ponekad počnu da rastu mnogo pre nego što građani primete da im novčanik postaje lakši.

(Telegraf Biznis)