Inspektor otkrio zašto nikada ne bi trebalo kupovati sveže isečeno voće iz prodavnice

Kada u prodavnici stavljamo hranu u korpu, uglavnom pretpostavljamo da su proizvodi na policama bezbedni za konzumaciju. Ipak, postoje namirnice prema kojima stručnjaci za bezbednost hrane imaju znatno oprezniji stav.

Ljudi koji rade u prehrambenoj industriji i nadziru prehrambeni lanac imaju važnu ulogu u osiguravanju zdravstvene ispravnosti hrane. Njihov je posao da vode računa o tome da se hrana proizvodi, priprema, distribuira i skladišti pod uslovima koji bi trebalo da smanje rizik po potrošače.

Teme za vas

U Ujedinjenom Kraljevstvu hrana koja se prodaje, nabavlja, distribuira i skladišti mora biti u skladu sa regulatornim pravilima Agencije za standarde hrane (Food Standards Agency), čija je glavna svrha zaštita javnog zdravlja.

Ali šta kada sami stručnjaci određene proizvode radije ne kupuju?

Nepasterizovano mleko prvo je na spisku

Dr Brajan Kvok Le (Bryan Quoc Le), prehrambeni hemičar i konsultant iz savezne države Vašington, otkrio je koje namirnice lično izbegava u supermarketima. Njegov kriterijum je jednostavan: smatra da kod nekih proizvoda mogući zdravstveni rizici nadmašuju njihove potencijalne koristi.

Na vrhu njegovog spiska nalazi se nepasterizovano mleko, odnosno sirovo mleko. Pasterizovano mleko prolazi kroz termičku obradu kojom se uništavaju patogeni mikroorganizmi i produžava rok trajanja. Kod sirovog mleka takva se obrada ne sprovodi, pa ono ostaje u neprerađenom obliku.

Upravo zbog toga potrošač može biti izložen potencijalno opasnim bakterijama, među kojima su salmonela, bakterija E. coli, listerija i brucela.

"Mnogo je ljudi koji tvrde da sirovo mleko ima razne zdravstvene prednosti, ali jednostavno ne vredi rizikovati jer je u tom mleku još uvek mnogo patogenih organizama, pogotovo ako dolazi ravno iz pogona za preradu", objasnio je dr Brajan Kvok Le.

Drugim rečima, činjenica da određeni proizvod nije prošao pasterizaciju za njega je dovoljan razlog da ga ne stavlja u svoju korpu.

Poseban oprez za isečeno voće

Dr Le ima još jedno vrlo jasno pravilo kada kupuje hranu u supermarketima. Izbegava prethodno isečeno voće i povrće, a posebno je oprezan sa proizvodima koji se seku u manjim prodavnicama ili prodavnicama mešovite robe.

"Ako planirate da jedete prethodno isečeno voće i povrće bez dodatne obrade, suočavate se sa istom količinom mikrobioloških rizika kao i kada konzumirate klice", upozorio je stručnjak.

Problem pritom nije nužno u samom voću ili povrću, već u tome što potrošač često ne može da zna kakvi su higijenski uslovi u kojima je proizvod sečen.

"Ne znam šta je osoba iza pulta radila dok je sekla proizvod i koje higijenske prakse primenjuje. Pakovana hrana po zakonu mora da prođe kroz stroge postupke, ali hrana koja se seče na licu mesta ne mora nužno", dodao je dr Le.

Dinja je među namirnicama prema kojima je posebno oprezan

Od prethodno isečenog voća stručnjak posebno izdvaja dinju. Zbog mogućnosti kontaminacije, prethodno isečenu dinju smatra neprikladnom za konzumaciju.

Dodatni problem predstavlja činjenica da se takvi proizvodi nakon sečenja više ne nalaze zaštićeni svojom korom u celosti. Svaki postupak sečenja otvara mogućnost da mikroorganizmi sa površine, opreme ili ruku dospeju na jestivi deo proizvoda.

Stručnjaci za bezbednost hrane potrošačima zato preporučuju temeljno pranje voća i povrća i njihovo pravilno skladištenje. Takve mere mogu pomoći da se "smanji rizik od bolesti uzrokovanih hranom".

Klice izgledaju zdravo, ali mogu da skrivaju bakterije

Na spisku namirnica koje zahtevaju dodatni oprez nalaze se i sirove klice. Među njima su, na primer, klice rotkvice, lucerke i deteline.

Klice su nutritivno vredne i često se smatraju zdravim dodatkom ishrani, ali istovremeno mogu sadržati patogene mikroorganizme, uključujući E. coli i salmonelu.

Profesor mikrobiologije sa Univerziteta u Delaveru Kali Nil objašnjava da je ključni problem povezan sa samim procesom klijanja.

"Da bi klice proklijale, seme ne može adekvatno da se dezinfikuje kako bi se uništila sva moguća salmonela, na primer", istakla je profesorica Nil.

To znači da postupak koji je potreban za proizvodnju klica istovremeno može otežati potpuno uklanjanje potencijalno opasnih mikroorganizama.

Ipak, profesorica Nil naglašava da ne treba sve proizvođače klica stavljati u isti kontekst. Postoje proizvođači koji veliki deo pažnje posvećuju upravo higijeni i sanitarnim postupcima.

"No, pritom treba imati na umu da postoje uzgajivači klica koji jako dobro obavljaju svoj posao i pridaju veliku pažnju čišćenju i sanitarnoj kontroli", napomenula je.

Šta stručnjaci zapravo poručuju potrošačima?

Primeri koje navode dr Brajan Kvok Le i profesorica Kali Nil ne znače da su sve navedene namirnice automatski opasne, niti da će njihova konzumacija nužno dovesti do bolesti. Njihova upozorenja pre svega ukazuju na situacije u kojima način proizvodnje, obrade ili rukovanja hranom može povećati mikrobiološki rizik.

Posebno se ističe razlika između proizvoda koji prolaze strogo kontrolisane postupke obrade i hrane koja se obrađuje na prodajnom mestu, gde potrošač često nema uvid u higijenske uslove.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju važnost pravilnog rukovanja hranom, higijene, pranja i odgovarajućeg skladištenja. Iako se neke namirnice smatraju zdravima, način na koji su proizvedene i pripremljene može biti jednako važan kao i njihov nutritivni sastav.

U krajnjem instanci, upravo je to razlog zbog kojeg stručnjaci za bezbednost hrane pri kupovini pojedinih proizvoda primenjuju dodatni oprez: kod određenih namirnica potencijalni mikrobiološki rizik jednostavno može biti veći nego što je potrošačima na prvi pogled očigledno.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)