Srpkinja otišla u Crnu Goru, ovome se nije nadala: Tražila račun prodavačici, ona je napala: "Ne jedem ih"

Letovali smo u Budvi. Bilo je to poodavno. U vreme kad u samoposlugama nisu bile pokretne trake na kasi. Natrpaš u korpu šta ti treba, dođeš na kasu staviš klrpu ispred kase, kasir ili kasirka vade artikal po artikal iz korpe , kucaju cenu, i stave otkucani artikal na drugu stranu kase, a kupac ih stavlja u kesu ili torbu. Nakupujemo mi punu korpu svega i svačega, a najviše raznih suhomesnatih narezaka i sireva. Tad i nije bilo vakuum pakovanja.Dođemo na kasu, staviml klrpu kao i obično, a kasirka ne mrda, samo gleda u nas. Suprug onako u šali pita u čemu je problem, a ona mrtva ladna kaže da mi vadimo artikle iz korpe i da joj dodajemo. Najpre smo mislili da se šali, ali smo ubrzo shvatili da ona to misli ozbiljno. Jedno vreme smo čekali da se predomisli. Kad smo shvatili da nema nameru da promeni stav jednlstavno smo ostavili korpu na kasi i krenuli prema izlazu. Nastala je dreka kasirke šta če ona sa narescima. Moj muž je samo slegnuo ramenina, raširio ruke i rekao da to nije naš problem. Sledećih puta očekivali smo da će nas neko udaljiti iz te prodsvnice. Naprotiv bili su neuobičajeno ljubazni. Ne znamo kako su rešili problem, ali nju više nisml videli ni na kasi ni u prodavnici.