Dok jedni gore od posla, drugi roštiljaju usred nedelje: Ko zapravo živi bolje?

Jedna naizgled bezazlena objava na društvenim mrežama pokrenula je zanimljivu raspravu o radu, slobodnom vremenu i načinu na koji danas definišemo uspeh.

Povod je bila opaska na LinkedIn objavi da pojedini ljudi usred radne nedelje imaju vremena za vikendice, kafe, treninge i druženja, dok drugi dane provode između sastanaka, elektronske pošte, istraživanja i obaveza koje se često prenose i na naredni dan. Ubrzo su usledili brojni komentari, a iza različitih stavova krije se mnogo šira poslovna tema.

Teme za vas

Dve filozofije uspeha

Prvu grupu čine ljudi koji veruju da ozbiljni rezultati zahtevaju ozbiljnu posvećenost. Njihov radni dan često ne završava sa krajem radnog vremena, a uspeh vide kao posledicu discipline, kontinuiteta i spremnosti da se uloži više od proseka.

Prema ovom shvatanju, dugoročni poslovni rezultati teško mogu biti ostvareni uz minimalan angažman. Vreme provedeno u radu nije samo obaveza, već investicija koja bi trebalo da donese određene rezultate u budućnosti.

Sa druge strane nalazi se filozofija koja smatra da je upravo slobodno vreme jedan od najvažnijih pokazatelja uspeha. Pristalice ovog pristupa ne vide smisao u tome da posao postane dominantna životna aktivnost. Njihov cilj nije da rade manje, već da rade efikasnije, kako bi imali više prostora za porodicu, putovanja, hobije i lična interesovanja.

Da li je zauzetost postala statusni simbol?

Poslednjih godina primetan je zanimljiv fenomen. Nekada su se ljudi hvalili rezultatima, dok se danas često hvale zauzetošću.

Pretrpan kalendar, veliki broj sastanaka, nepročitani mejlovi i nedostatak slobodnog vremena neretko se predstavljaju kao dokaz važnosti i produktivnosti. Međutim, sve veći broj stručnjaka upozorava da zauzetost sama po sebi nije isto što i efikasnost.

Kompanije širom sveta sve više eksperimentišu sa fleksibilnim radnim modelima, kraćom radnom nedeljom i drugačijim organizovanjem posla upravo zbog toga što je postalo jasno da broj radnih sati nije jedino merilo rezultata.

Lekcija iz zemalja koje drugačije gledaju na život

U raspravi se pojavio i primer hiljada škotskih navijača koji su uzeli godišnje odmore kako bi pratili svoju reprezentaciju na velikom sportskom takmičenju.

Ovaj primer otvorio je pitanje koje se retko postavlja na Balkanu: da li je slobodno vreme nagrada za uspeh ili njegov sastavni deo?

U mnogim razvijenim ekonomijama odmor se ne posmatra kao luksuz, već kao legitimni deo životnog balansa. Putovanja, druženja i vreme provedeno van posla nisu znak manjka ambicije, već deo kulture koja smatra da profesionalni uspeh nema mnogo smisla ukoliko ne postoji prostor da se u njemu uživa.

Preduzetnička dilema

Posebno je zanimljiva perspektiva preduzetnika.

U početnim fazama razvoja biznisa vlasnici često rade više od svih zaposlenih zajedno. Vikendi, praznici i večernji sati postaju sastavni deo posla. Međutim, dugoročni cilj većine preduzetnika nije da zauvek ostanu zarobljeni u takvom ritmu.

Prava vrednost biznisa nastaje onda kada sistem može da funkcioniše i bez stalnog prisustva vlasnika. Zato mnogi smatraju da nije najveći uspeh raditi 12 sati dnevno, već izgraditi organizaciju koja ostvaruje rezultate čak i kada njen osnivač nije za računarom.

Šta je zapravo uspeh?

Možda najvažniji zaključak ove rasprave jeste da ne postoji univerzalna definicija uspeha.

Za nekoga je to kompanija u razvoju, novi projekti i konstantno pomeranje granica. Za nekoga drugog to je mogućnost da usred radne nedelje ode na vikendicu, provede vreme sa porodicom ili bez griže savesti popije kafu sa prijateljima.

Problem nastaje tek kada sopstveni model života počnemo da posmatramo kao jedini ispravan.

Savremeni biznis pokazuje da postoje različiti putevi do zadovoljstva i rezultata. Neko gradi karijeru kroz intenzivan rad, neko kroz pametnu organizaciju, a neko kroz kombinaciju oba pristupa.

Možda zato pravo pitanje nije zašto neko ima vremena za roštilj usred nedelje.

Pravo pitanje je da li smo uspeli da izgradimo život kakav zaista želimo i da li nam posao u tome pomaže ili odmaže.

Šta za vas znači uspeh i koja filozofija je vaš izbor?