Ako danas radite u Excelu, ovom čoveku dugujete mnogo više nego što mislite!

Danas je gotovo nemoguće zamisliti poslovanje bez elektronskih tabela. Budžeti, plate, analize, prodaja, investicije i finansijski planovi širom sveta svakodnevno nastaju u Excelu ili sličnim programima. Međutim, malo ko zna da je sve počelo zahvaljujući jednom studentu koji je želeo da sebi olakša računanje tokom studija.

Na današnji dan, 16. jula 1951. godine, u Filadelfiji je rođen Den Briklin, čovek koji će kasnije stvoriti VisiCalc, prvi program za elektronske tabele i jedan od najuticajnijih poslovnih softvera u istoriji računarstva.

Teme za vas

Ideja nastala u učionici

Nakon studija računarstva na MIT-u, Briklin je upisao Harvard Business School. Tamo je svakodnevno gledao studente kako satima ručno ispravljaju tabele i finansijske proračune svaki put kada bi se promenio samo jedan broj.

Tada je došao na ideju da napravi program koji bi automatski preračunavao celu tabelu nakon svake izmene. U saradnji sa Bobom Frenkstonom razvio je VisiCalc - skraćenicu od "Visible Calculator", odnosno "vidljivi kalkulator".

Program zbog kog su ljudi kupovali računare

VisiCalc je predstavljen 1979. godine za računar Apple II i gotovo preko noći postao poslovna senzacija. Umesto da finansijske projekcije rade ručno, korisnici su mogli da promene jednu vrednost, a program bi automatski izračunao sve ostale povezane podatke.

To je posao koji je ranije trajao satima ili čak danima skraćivalo na svega nekoliko minuta. Upravo zbog toga mnoge kompanije prvi put su kupile personalni računar ne zbog hardvera, već upravo zbog mogućnosti da koriste VisiCalc. U prvoj godini prodato je više od 100.000 primeraka programa.

Temelj za Excel i moderne poslovne alate

Uspeh VisiCalca otvorio je put čitavoj industriji poslovnog softvera. Nakon njega pojavili su se Lotus 1-2-3, a potom i Microsoft Excel, koji je postao standard u kompanijama širom sveta.

Danas gotovo da ne postoji oblast poslovanja koja ne koristi elektronske tabele - od računovodstva i bankarstva, preko logistike i proizvodnje, do marketinga, prodaje i upravljanja projektima. Ideja nastala u jednoj učionici Harvarda postala je sastavni deo svakodnevnog rada stotina miliona ljudi.

Nasleđe koje traje i danas

Den Briklin često se naziva "ocem elektronskih tabela", a za doprinos razvoju informacionih tehnologija dobio je brojna priznanja.

Njegov najveći doprinos, međutim, nije samo jedan program, već činjenica da je pokazao kako softver može potpuno da promeni način na koji kompanije planiraju, analiziraju podatke i donose poslovne odluke.

Danas, više od četiri decenije kasnije, gotovo svaki finansijski izveštaj, poslovni plan ili analiza prodaje, bilo da nastaje u velikoj međunarodnoj korporaciji ili malom porodičnom preduzeću, počinje upravo na ideji koju je Den Briklin pretvorio u stvarnost.

(Telegraf Biznis)