Kako je propala nemačka industrijska imperija sa mračnom nacističkom prošlošću

Jozef Nekerman izgradio je carstvo vredno milijardu dolara, i generacijama bio prepoznatljivo ime u domovima širom Nemačke.

"Nekerman" je bila svojevrsna robna kuća iz koje je putem kataloga bilo moguće naručiti sve - od čamaca, montažnih kuća, do kućnih aparata, odeće... Revolucionarno je bilo što su svi naručeni predmeti dostavljani korisnicima direktno poštom.

Teme za vas

Jozefov sin Johanes odrastao je okružen bogatstvom, a kasnije je nemoćno posmatrao kako je porodica morala da se odrekne kontrole nad imperijom.

On danas živi na Floridi, a nedavno je za nemački Bild govorio o padu poslovnog carstva njegovog oca.

Prema Johanesovim rečima, 1976. godina je bila prekretnica u porodičnom biznisu.

"To je bilo prvo neprijateljsko preuzimanje u Nemačkoj", rekao je on, misleći na Karštatovu akviziciju Nekermana pre 50 godina.

Karštat je veliki lanac robnih kuća u Nemačkoj.

"Oni su diktirali sporazum o preuzimanju. Moj otac nije mogao da se brani", tvrdi Johanes Nekerman.

Kako se seća, pregovori o detaljima ugovora su se razvlačili do beskonačnosti.

Johanes ne poriče da je porodici u to vreme bio potreban partner. Problem je bio novac. On je za nemački Bild rekao da je kompanija uvek imala lošu kapitalizaciju.

"To je na kraju dovelo do našeg pada", kazao je on za nemački list.

Godine 1976, grupa je pretrpela gubitak veći od 220 miliona nemačkih maraka, i bili su svesni da je porodici potrebna pomoć. Prema rečima njegovog sina, Jozef Nekerman bi više voleo drugačije rešenje, da se porodični biznis podeli na dva dela.

"To je bilo omiljeno rešenje mog oca. Dva porodična biznisa, dve kompanije za naručivanje poštom. To bi mnogo bolje funkcionisalo."

Pre svega, Jozef Nekerman je želeo da spreči bankrot.

- Moj otac nije želeo da kompanija bankrotira. To ne bi mogao da podnese - rekao je Johanes Nekerman.

U julu 1976. godine objavljeno je da će Karštat investirati u porodičnu imperiju Nekermanovih. Oni su do 1977. godine preuzeli 51,2 odsto firme, što znači da su imali većinski udeo, a Jozef Nekerman je izgubio kontrolu nad kompanijom koja se zvala po njemu.

Usred ove krize, Johanes je doživeo i razornu porodičnu tragediju. Njegova supruga Ingrun, bivša mis Nemačke i mis Evrope, poginula je u saobraćajnoj nesreći u Francuskoj 1977. godine. Imala je samo 36 godina, a u trenutku pogibije par je imao troje dece, od kojih je najmlađe imalo samo dve godine.

"To je bilo teško vreme", rekao je on kratko za Bild.

Godinu dana kasnije, Johanes Nekerman je napustio kompaniju, a kao razlog je naveo činjenicu da je novi menadžment hteo da ukine čuveni, prepoznatljivi slogan "Nekerman omogućava".

"Sukobio sam se sa upravom i rekao: Ako ubijete slogan, uništićete otprilike polovinu naše prodaje. Menadžment je želeo drugačiji kurs. Rekli su: Moramo udahnuti novi život kompaniji, nove ideje i potpuno novu filozofiju. Dovođenjem konsultanata za menadžment, poslednje nade su izbledele. Kada su doveli MekKinsi, rekao sam: Ovo je početak kraja", prisetio se on.

Njegova ocena tog vremena provedenog pod upravom Karštata i dalje, decenijama kasnije, je veoma oštra: "Ljudi iz robnih kuća ne mogu da vode posao naručivanja putem pošte.

Mračna prošlost poslovanja

Jozef Nekerman je 1933. pristupio SA, a kasnije je postao član NSDAP-a. Njegov veliki poslovni uspon počinje upravo u periodu kada nacistički režim sistematski izbacuje Jevreje iz nemačke privrede.

Nacistička "arijanizacija" podrazumevala je prebacivanje jevrejske imovine i kompanija u ruke nežidovskih Nemaca, često po prinudno sniženim cenama. Američki Memorijalni muzej holokausta opisuje arijanizaciju kao organizovani proces kojim su jevrejska preduzeća prelazila u nežidovsko vlasništvo.

Nekerman je od toga direktno profitirao.

Godine 1935. kupio je od jevrejskog preduzetnika Zigmunta Ruškoviča robnu kuću i diskont "Merkur" u Vircburgu. Posao je zaključen za 100.000 rajhsmaraka, dok je Nekerman na račun koji je bio pod kontrolom vlasti uplatio samo 46.000 maraka. Ruškovič je bio izložen pritisku nacističkog sistema i praktično primoran da napusti posao.

Još značajniji slučaj bio je Karl Amson Joel, jevrejski trgovac i proizvođač tekstila.

Posao koji ga je posebno obogatio

Joel je imao veoma uspešnu kompaniju za proizvodnju i prodaju tekstila. Međutim, nacistički bojkot, rasni zakoni i pritisak na jevrejske kompanije praktično su ga naterali da proda firmu.

Nekerman je 1938. preuzeo Joelovu kompaniju.

Početno dogovorena cena bila je oko 2,3 miliona rajhsmaraka, ali je Nekerman kasnije cenu smanjio na oko 1,1 milion maraka. Joel je sa porodicom pobegao iz Nemačke, a njegov nekadašnji posao postao je jedan od temelja Nekermanovog poslovnog carstva.

Joel je decenijama kasnije vodio postupak za restituciju i 1957. dobio oko dva miliona nemačkih maraka naknade.

Zanimljiv detalj: Karl Amson Joel bio je deda američkog muzičara Bilija Džoela.

Nije ostalo samo na "arijanizaciji"

Nekerman je tokom rata počeo da dobija i državne i vojne poslove.

Njegove kompanije proizvodile su i isporučivale odeću i uniforme za nemačku vojsku, a preko Organizacije Todt isporučivao je vunene pokrivače i radnu odeću za radnike angažovane na izgradnji nemačkih vojnih projekata. Kasnije je postao zamenik državnog poverenika za odeću, odnosno čovek zadužen za važan deo snabdevanja nemačkog ratnog sistema.

Postoje i izvori koji navode da su njegove kompanije isporučivale odeću prinudnim radnicima, kao i uniforme za vojnike na Istočnom frontu.

Dakle, njegova korist od nacističkog sistema nije bila samo u tome što je jeftino preuzeo nekoliko jevrejskih kompanija. Njegov biznis je tokom rata postao deo sistema snabdevanja nacističke države i Vermahta.

A šta se dogodilo posle rata?

Ovo je možda najzanimljiviji deo priče. Nekerman je 1945. pokušao da nastavi poslovanje sa imovinom koju je prethodno stekao kroz "arijanizaciju". Zbog kršenja savezničkih propisa, vojni sud ga je krajem 1945. osudio na godinu dana radnog logora. Deo kazne proveo je u bolnici zbog tuberkuloze.

Ali u procesu denacifikacije 1948. godine prošao je relativno blago.

Proglašen je "saputnikom" odnosno kategorijom III, uz novčanu kaznu od samo 2.000 maraka. Njegova odbrana uspela je da predstavi njegovo ponašanje prema jevrejskim poslovnim partnerima kao korektno.

I onda se dogodio gotovo neverovatan poslovni preokret.

Čovek koji je profitirao od nacističke "arijanizacije" postao je posle rata jedan od simbola nemačkog privrednog čuda.

Godine 1948. pokrenuo je Neckermann Versand, a kompanija će tokom narednih decenija postati jedan od najvećih nemačkih trgovaca putem kataloga.

Zbog toga istoričari njegovu biografiju često posmatraju kao primer kako su pojedini nemački preduzetnici tokom nacističkog perioda izgradili kapital, a zatim taj kapital posle rata iskoristili kao osnovu za novi poslovni uspon.

I zato je najpreciznije reći: Nekerman nije bio samo čovek koji je "radio za naciste". Bio je poslovni profiter nacističkog sistema, član NSDAP-a i SA, preuzimao je jevrejske kompanije kroz proces arijanizacije i poslovao sa nacističkom državom.

(Telegraf Biznis)