Veselin Jevrosimović: Život napisan algoritmom

Zamislite model veštačke inteligencije koji ne piše rečenice, već genetski kod. Softver koji je pri tome sposoban da od nule sastavi virus koji zaista živi.

Upravo su to uradili istraživači sa dva američka instituta, koristeći alat po imenu Evo. Model je treniran na ogromnim količinama genetskog materijala, slično kao što se veliki jezički modeli (eng. large language models, LLM) treniraju na tekstovima i drugim materijalima na internetu.

Teme za vas

Samo što je ovde „gramatika" koju model uči zapisana u molekulu DNK.

Od nekoliko stotina hiljada genoma koje je Evo predložio, naučnici su u laboratoriji sintetizovali i testirali oko tri stotine, a čak šesnaest se pokazalo potpuno funkcionalnim, odnosno sposobnim da inficira bakterije i razmnožava se.

Reč je o bakteriofagama, virusima koji napadaju isključivo bakterije poput ešerihije koli, ali ne i ljudske ćelije.

Neki od ovih veštački dizajniranih virusa nadmašili su u testovima svog prirodnog pretka, što pokazuje da veštačka inteligencija ne samo da kopira prirodu, već je i unapređuje.

Primena ovakvih virusa mogla bi biti izuzetno korisna, pre svega u borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike, gde bi nove bakteriofage mogle da posluže kao svojevrsno biološko oružje protiv rezistentnih sojeva bakterija.

Pored toga, ovi virusi mogli bi da se koriste i u dijagnostici, za brzo otkrivanje prisustva određenih bakterija u organizmu, kao i u razvoju genskih terapija i vakcina, a sve po uzoru na već postojeće strategije korišćenja modifikovanih virusa, poput onih u proizvodnji vakcine protiv dečije paralize.

Međutim, ista tehnologija koja stvara lek može, u pogrešnim rukama, da posluži i za nešto mnogo opasnije.

Stručnjaci upozoravaju da bi bilo dovoljno jednostavno prilagoditi model da umesto bezopasnih bakteriofaga, dizajnira viruse štetne za životinje ili ljude.

U isto vreme propisi i regulativa, poput evropskog zakona o veštačkoj inteligenciji, teško mogu da prate tempo nauke i inovatora.

Upravo u tome leži najveća opasnost.

Zato se postavlja pitanje da li ćemo sami postaviti ispravne granice i kontrolisati domete onoga što stvaramo, ili ćemo dozvoliti tehnologiji da nam umakne i odmetne se?

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)