Dok skrolujete, mozak vam polako slabi: Novo veliko istraživanje direktno proziva TikTok i Instagram

Ako imate osećaj da vam je sve teže da se fokusirate, da vam čitanje ide sporije nego ranije i da vam misli lako lutaju, moguće je da razlog nije umor već ono što svakodnevno gledate na telefonu. Novo veliko istraživanje američkih psihologa pokazalo je direktnu vezu između prekomernog gledanja TikToka i Instagram Reelsa i pada kognitivnih sposobnosti.

Američko psihološko udruženje analiziralo je podatke gotovo 100.000 ljudi kroz čak 71 različitu studiju. Zaključak je jednostavan i zabrinjavajući. Što više ljudi gleda kratke, brze i intenzivne video sadržaje, to slabije funkcionišu njihova pažnja, koncentracija, kontrola impulsa, pamćenje i sposobnost učenja.

Teme za vas

Istraživači upozoravaju da stalno izlaganje brzoj, vizuelno snažnoj stimulaciji dovodi do navikavanja na takav tempo, pa mozak sve teže podnosi sporije i zahtevnije mentalne zadatke poput čitanja, razmišljanja ili rešavanja problema. Ukratko, stručnjaci kažu da ovo direktno vodi ka fenomenu poznatom kao "brain rot".

Šta je zapravo "brain rot" i zašto je postao globalni problem

Izraz "brain rot" Oksfordski rečnik definiše kao postepeno propadanje mentalnog i intelektualnog stanja osobe usled prekomerne konzumacije trivijalnog i nezahttevnog sadržaja sa interneta. Ovaj pojam je čak proglašen i za reč godine 2024, upravo zbog masovne rasprostranjenosti tog problema.

Studija pokazuje da je gledanje kratkih video formata direktno povezano sa slabijom pažnjom, lošijim pamćenjem, slabijom obradom jezika i nižim nivoom radne memorije. Uz to, primećen je i snažan negativan uticaj na mentalno zdravlje, posebno kroz povećan stres i anksioznost.

Mehanizam je, prema istraživačima, jednostavan. Svaki novi video donosi mali nalet dopamina, hormona nagrade, što stvara začarani krug stalnog skrolovanja. Mozak se navikava na brzu stimulaciju, a kada ona nestane u realnom svetu, javljaju se nervoza, nemir i psihička napetost.

Istraživanje takođe pokazuje da preterana upotreba ovakvog sadržaja vodi ka socijalnoj izolaciji i nižem zadovoljstvu životom, jer digitalna interakcija sve češće zamenjuje stvarne odnose među ljudima.

Nije prvi alarm, slični rezultati stižu i iz drugih velikih studija

Ovo nije prvi put da nauka upozorava na pad kognitivnih sposobnosti u digitalnoj eri. Istraživanje sa Masačusetskog instituta za tehnologiju pokazalo je da su studenti koji su koristili ChatGPT za pisanje eseja imali drastično manju moždanu aktivnost i nisu mogli da se sete nijedne rečenice koju su napisali.

Oni koji su pisali bez ikakve tehnologije pamtili su najviše, dok su studenti koji su koristili Google bili negde između.

Još jedan alarm stigao je iz istraživanja objavljenog u medicinskom časopisu JAMA, gde je Univerzitet u San Francisku utvrdio da deca koja svakodnevno koriste društvene mreže imaju znatno slabije rezultate iz čitanja, pamćenja i vokabulara u odnosu na decu koja ih uopšte ne koriste.

Sve više dokaza sada ukazuje na isti pravac. Kratki video sadržaji možda jesu zabavni i laki za konzumaciju, ali dugoročno mogu imati ozbiljne posledice po mozak, koncentraciju i mentalno zdravlje.

(Telegraf.rs)