Svi je koristimo, a malo ko zna kako zaista funkcioniše: Ovo je prava istina o Wikipedia

Kad god vam zatreba brza informacija, ime neke ličnosti, objašnjenje pojma ili podatak iz istorije, prva stanica gotovo uvek je ista. Wikipedia. Koristimo je svakodnevno, uzimamo zdravo za gotovo, a pritom retko ko razmišlja o tome kakav je to projekat zapravo i koliku odgovornost nosi.

Wikipedia postoji od 2001. godine i zamišljena je kao besplatna, živa enciklopedija koju uređuju volonteri širom sveta. I što je najvažnije, bez reklama, bez praćenja korisnika i bez prodaje podataka. U vremenu kada se sve meri klikovima i profitom, Wikipedia je ostala gotovo jedini veliki kutak interneta koji ne pokušava da vas pretvori u proizvod.

Teme za vas

Danas engleska verzija Wikipedije ima skoro sedam miliona članaka, dok ukupno na svim jezicima postoji više od šezdeset miliona tekstova. Svakog dana nastaje oko pet stotina novih članaka, a svake sekunde beleže se hiljade izmena i pregleda. Ljudi širom sveta danonoćno proveravaju podatke, ispravljaju greške, dodaju reference i čuvaju osnovu onoga što danas zovemo digitalnim znanjem.

Foto: Shutterstock/DIA TV

Zašto ne možete da promenite ni sopstvenu biografiju

Jedna od stvari koje zbunjuju mnoge jeste to što čak ni osoba o kojoj se piše ne može tek tako da ispravlja sopstveni članak. Na Wikipediji važi strogo pravilo da nema originalnih tvrdnji. Sve mora biti zasnovano na već objavljenim, proverljivim informacijama.

To znači da lični utisak, subjektivno viđenje i želja da se neka strana života istakne jednostavno ne prolaze. Čak i ako vam se ne dopada fotografija, opis deluje hladno ili vam nedostaje neka važna crtica, ne možete to da promenite ako ne postoji nezavisan izvor koji to potvrđuje.

Upravo ta rigidnost je razlog zbog kog Wikipedia opstaje. Ona ne nudi savršenu istinu, već ono oko čega u datom trenutku postoji opšta saglasnost. Greške postoje, ali se i ispravljaju. To je sistem koji stalno diše i menja se, bez centralnog urednika, bez vlasnika koji diktira narativ.

Iza kulisa postoje administratori, nadzornici i posebni urednici sa dodatnim ovlašćenjima koji brišu vandalizme, blokiraju naloge i štite osetljive stranice. Ali i dalje je suština ista. Wikipedia je kolektivna tvorevina miliona ljudi.

Foto: Shutterstock/Vera Aksionava

Wikipedia, jedina enciklopedija koja je preživela internet

Dok su stare štampane enciklopedije nestajale iz domova, podruma i antikvarnica, Wikipedia je postajala sve jača. Danas je praktično jedina globalna enciklopedija koja zaista ima stvarni uticaj. Klasični konkurenti postoje, ali njihov domet je višestruko manji.

U isto vreme, ta ogromna moć nosi i ogromnu odgovornost. U svetu u kojem se istina relativizuje, a dezinformacije šire brže nego ikada, Wikipedia je često poslednja linija odbrane zdravog razuma. Ako njoj ne verujemo, ostaje samo haos informacija bez ikakvog reda.

Ali nad Wikipedijom danas stoji nova pretnja. Veštačka inteligencija. Ogromni AI sistemi već koriste Wikipediju kao bazu znanja, a sve češće korisnicima nude gotove odgovore bez potrebe da ikada otvore sam članak. Time se smanjuje direktna upotreba Wikipedije, dok se njeni podaci neprestano troše u pozadini.

Istovremeno, i sama Wikipedia polako uvodi AI alate u uređivanje, borbu protiv botova i osnovne tehničke poslove. Ono što je nekada bila potpuno ljudska tvorevina, danas ulazi u fazu suživota sa algoritmima.

Njena najveća vrednost ostaje ista. To što nije gotova. To što greši, ali se popravlja. To što svakog dana dozvoljava novim ljudima da doprinesu znanju, bez diplome, titule i privilegija.

U moru platformi koje zarađuju na pažnji, strahu i zavisnosti, Wikipedia i dalje stoji kao tihi podsetnik da internet može da bude i nešto drugo. Alat za znanje. Mesto gde je svrha ispred profita. I jedinstven dokaz da je kolektivni rad miliona nepoznatih ljudi sposoban da stvori nešto što čitav svet koristi.

(Telegraf Biznis)