Bubašvabe sa rančevima i kamerama ulaze u igru, Nemci ih spremaju za špijunažu i spasavanje ljudi

Zvuči kao naučna fantastika, ali je već u fazi ozbiljnog testiranja. Nemački startap SWARM Biotactics razvija sistem u kojem se prave bubašvabe koriste kao pokretne platforme za nadzor, izviđanje i potragu za preživelima u opasnim područjima.

U centru projekta nalazi se madagaskarska šišteća bubašvaba, insekt koji je dovoljno mali da se provuče gotovo svuda, ali i dovoljno izdržljiv da preživi uslove u kojima bi ljudi ili klasični roboti imali ozbiljne probleme. Na leđima ovih insekata nalaze se sićušni rančevi sa elektronikom, uključujući kamere, mikrofone i Dopler radar.

Teme za vas

Ideju vodi izvršni direktor kompanije Štefan Vilhelm, koji ističe da je evolucija tokom miliona godina stvorila "izuzetno otpornog, mobilnog i sposobnog" organizma, savršenog za zadatke koje moderna tehnologija još uvek ne može lako da obavi.

Zašto su bubašvabe idealne za ovakve misije

SWARM je za sada fokusiran na madagaskarsku šišteću bubašvabu jer je detaljno istražena i može da nosi relativno "velik teret" za svoju veličinu. Trenutno, bubašvabe nose rančeve težine do 15 grama, a cilj je da se masa spusti na oko 10 grama kako bi bile još pokretljivije.

Prema Vilhelmovim rečima, ove bubašvabe mogu da izdrže izloženost hemikalijama, visokim temperaturama, pa čak i radijaciji. Njihova prednost nije samo u izdržljivosti, već i u tome što imaju izuzetno nizak energetski potpis i gotovo su neprimetne u realnim uslovima.

Dodatni plus je skalabilnost. Umesto jednog složenog robota ili drona, moguće je poslati desetine ili stotine bubašvaba, od kojih svaka ima specifičnu ulogu. Iako postoje i brže vrste bubašvaba ili one koje mogu da nose veći teret, SWARM trenutno testira različite opcije u zavisnosti od konkretne primene. U budućnosti se razmatraju i skakavci ili druge vrste insekata.

Kako se bubašvabe kontrolišu i čemu služe u praksi

Tehnologija se oslanja na rad neuronaučnika koji postavljaju elektrode na antene bubašvaba. Time se stimuliše njihova prirodna sposobnost navigacije, bez nasilnog upravljanja telom.

U praksi, bubašvaba sa rančevima se blago "usmerava" u željenom pravcu pomoću kontrolera. Paralelno se razvijaju algoritmi koji bi omogućili autonomno kretanje čitavih rojeva. Cilj je da se desetine ili čak stotine insekata istovremeno usmere ka određenoj lokaciji.

Kompanija tvrdi da je ceo proces bezbolan za insekte i da im se posvećuje posebna pažnja. Prema njihovim navodima, bubašvabe moraju biti u dobrom stanju i imati odgovarajuće uslove kako bi mogle efikasno da obavljaju zadatke.

Primena je za sada jasno definisana. Fokus je na izviđanju, nadzoru i potrazi i spasavanju. Roj bubašvaba može da se ubaci u ruševine, podzemne prostore ili zone kojima ljudi ne mogu bezbedno da priđu. Različiti insekti u roju mogu nositi različite senzore, a pozicija se precizno određuje triangulacijom između njih.

SWARM već sarađuje sa Bundeswehrom, nemačkom vojskom, na terenskim testiranjima. Iako se trenutno ne razmatra korišćenje bubašvaba za nošenje eksploziva, Vilhelm ne isključuje da se u budućnosti pojave i takve ideje, uz naglasak da sve mora ostati u okviru zakona.

Prema planovima kompanije, prve veće operativne upotrebe ovih rojeva mogle bi da se dese za 18 do 24 meseca, što znači da "špijunske bubašvabe" vrlo brzo mogu postati realnost, a ne samo neobična vest.

(Telegraf Biznis)