Kina je uradila ono što Zapad pokušava da spreči godinama! Tajni projekat koji može da sruši dominaciju SAD

U strogo čuvanoj laboratoriji u Šenženu kineski naučnici su napravili tehnološki iskorak za koji se godinama verovalo da je van njihovog domašaja. Prema saznanjima Rojtersa, Kina je završila prototip mašine za ekstremnu ultraljubičastu litografiju, ključne tehnologije za proizvodnju najnaprednijih čipova koji pokreću veštačku inteligenciju, pametne telefone i savremene vojne sisteme Zapada.

Teme za vas

Prototip je završen početkom 2025. godine i trenutno se nalazi u fazi testiranja. Zauzima gotovo ceo proizvodni pogon i razvijen je u okviru tajnog državnog programa koji traje već šest godina. Iako još uvek ne proizvodi funkcionalne čipove, mašina uspešno generiše ekstremnu ultraljubičastu svetlost, što se do sada smatralo gotovo nedostižnim ciljem bez zapadne tehnologije.

U razvoju su, prema izvorima upoznatim sa projektom, učestvovali bivši inženjeri kompanije ASML, jedine firme na svetu koja je do sada uspela da komercijalno razvije EUV tehnologiju. Upravo ta činjenica baca novo svetlo na kineske ambicije u trenutku kada su Sjedinjene Američke Države godinama pokušavale da preseku pristup Pekinga najnaprednijoj poluprovodničkoj opremi.

Kineski "Menhetn projekat" za čipove

Unutar kineskih državnih struktura, ovaj program se opisuje kao kineska verzija Projekta Menhetn, aludirajući na američki ratni poduhvat razvoja atomske bombe. Cilj je jasan: potpuna nezavisnost u proizvodnji naprednih čipova i izbacivanje Sjedinjenih Američkih Država iz kineskih lanaca snabdevanja.

Foto: Tanjug/AP/John Rooney

Projekat se sprovodi pod okriljem nacionalne strategije za poluprovodnike i, prema navodima izvora, nadgleda ga Ding Sjuešijang, blizak saradnik Si Đinpinga i šef Centralne komisije za nauku i tehnologiju. Ključnu koordinacionu ulogu ima kompanija Huawei, koja povezuje državne institute, univerzitete i privatne firme u mrežu sa hiljadama inženjera širom zemlje.

Rad na projektu bio je ekstremna tajna. Inženjeri rade pod lažnim identitetima, koristeći falsifikovane akreditacije, a unutar kompleksa važe pravila nacionalne bezbednosti. Niko van postrojenja ne sme da zna šta se unutra razvija, niti ko tačno učestvuje u radu.

Zapadne sankcije ubrzale kineski razvoj

EUV litografija predstavlja srce savremene industrije čipova. Što su tranzistori manji, čipovi su snažniji, a upravo to omogućava ova tehnologija. ASML-ove mašine, vredne oko 250 miliona dolara po komadu, neophodne su kompanijama poput Nvidia i AMD, kao i proizvođačima čipova TSMC, Intel i Samsung.

Od 2018. godine, Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na Holandiju da zabrani izvoz EUV sistema Kini, a zabrane su dodatno pooštrene 2022. godine tokom administracije Džoa Bajdena. Nijedna EUV mašina nikada nije zvanično isporučena kineskom kupcu.

Foto: Shutterstock

Uprkos tome, Kina je uspela da dođe do delova starijih ASML sistema preko sekundarnih tržišta i međunarodnih aukcija, koristeći i komponente proizvođača poput Nikon i Canon. Državni cilj je da se prvi funkcionalni čipovi proizvedu do 2028. godine, iako izvori navode da je realniji rok oko 2030. godine, što je i dalje znatno brže nego što su zapadni analitičari predviđali.

Najveći izazov ostaje precizna optika, posebno sistemi kakve proizvodi nemačka kompanija Carl Zeiss, ali kineski instituti već rade na domaćim alternativama.

Huawei u centru operacije

Iako je projekat zvanično državni, Huawei učestvuje u svakom segmentu, od dizajna čipova i proizvodne opreme do finalne integracije u proizvode poput pametnih telefona. Zaposleni na osetljivim zadacima često borave u postrojenjima danima bez odlaska kući, uz ograničen pristup telefonima i spoljnjem svetu.

Unutar same kompanije, samo mali broj ljudi zna pun obim projekta. Timovi su izolovani jedni od drugih, a informacije se dele strogo po principu potrebe. Sve to govori o nivou ozbiljnosti sa kojim Kina pristupa ovom tehnološkom izazovu.

Ako Kina uspe da ovu tehnologiju dovede do pune funkcionalnosti, posledice po globalni poredak u industriji čipova i veštačke inteligencije mogle bi biti ogromne. Zapad je decenijama imao monopol nad najnaprednijom proizvodnjom, ali taj balans bi uskoro mogao da se promeni brže nego što je iko očekivao.

(Telegraf Biznis)