Da li ekstremističke grupe koriste veštačku inteligenciju da bi proširile svoj domet?

Kako veštačka inteligencija postaje sve dostupnija širom sveta, ne eksperimentišu samo vlade, kompanije i istraživači sa njom. Nasilne ekstremističke grupe takođe istražuju kako veštačka inteligencija može da podrži njihove aktivnosti, čak i ako mnogi od njih još uvek nisu sigurni kako da je efikasno koriste. Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da bi ovo eksperimentisanje, iako danas ograničeno, moglo da stvori ozbiljne rizike u bliskoj budućnosti.

Za ekstremističke grupe, veštačka inteligencija nudi nekoliko atraktivnih mogućnosti. Može im pomoći da brzo kreiraju propagandu, proizvode realistične lažne slike ili video zapise i šire poruke na mnogim platformama uz male troškove. Zadatke koji su nekada zahtevali tehničke veštine, vreme i finansiranje sada mogu da obavljaju male grupe, ili čak pojedinci, samo sa računarom i internet konekcijom. Ovo smanjuje barijeru za ulazak i povećava potencijalni uticaj njihovih akcija.

Teme za vas

Jedna od glavnih aktivnosti je regrutovanje. U prošlosti su ekstremističke grupe naučile kako da koriste društvene medije da bi privukle pristalice i širile dezinformacije. Alati veštačke inteligencije čine ovaj proces bržim i ubedljivijim. Generativni programi mogu da proizvedu emocionalno snažne slike, video zapise i poruke na više jezika, omogućavajući propagandi da dopre do šire publike.

Kada se kombinuje sa algoritmima društvenih medija, takav sadržaj može biti pojačan daleko više nego što je bilo moguće pre nekoliko godina. Veštačka inteligencija je već korišćena za kreiranje lažnih slika i video zapisa vezanih za velike sukobe, podstičući bes, strah i konfuziju. Ovi materijali često široko cirkulišu pre nego što budu dovedeni u pitanje ili uklonjeni.

U nekim slučajevima, korišćeni su za regrutovanje pristalica ili radikalizaciju gledalaca predstavljanjem iskrivljenih ili lažnih narativa. Slične taktike su usledile nakon velikih napada, a video snimci generisani veštačkom inteligencijom pojavili su se ubrzo nakon toga kako bi veličali nasilje i podstakli nove sledbenike.

Pored propagande, raste zabrinutost zbog sajber pretnji. Veštačka inteligencija može pomoći u automatizaciji fišing napada, imitirati glasove ili lica, pa čak i pomoći u pisanju zlonamernog softvera. Ove tehnike se već koriste u sajber kriminalu i ekstremistički akteri bi ih mogli prilagoditi.

Još je zabrinjavajuća dugoročna mogućnost da bi veštačka inteligencija mogla da pomogne takvim grupama da prevaziđu tehničke barijere u oblastima kao što je razvoj hemijskog ili biološkog oružja. Trenutno, ekstremističke grupe još uvek daleko zaostaju za glavnim državnim akterima u korišćenju napredne veštačke inteligencije. Mnoge njihove ambicije ostaju teoretske, a ne operativne. Međutim, stručnjaci se slažu da brzo širenje jeftinih i moćnih alata veštačke inteligencije znači da se ovi rizici ne mogu ignorisati.

Kao odgovor na to, kreatori politike razmatraju nove mere za praćenje i smanjenje zloupotrebe veštačke inteligencije. To uključuje redovne procene pretnji i bolju razmenu informacija između programera tehnologije i bezbednosnih agencija. Kao i kod drugih oblika bezbednosti, praćenje pretnji koje omogućava veštačka inteligencija zahtevaće stalno prilagođavanje. Izazov je jasan: kako se tehnologija razvija, zaštitne mere moraju se razvijati sa njom.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)