Da li veštačka inteligencija može da pomogne u borbi za očuvanje klime?

Veštačka inteligencija se sve češće predstavlja kao moćno oruđe u borbi protiv klimatskih promena. Njeni zagovornici tvrde da može ubrzati razvoj obnovljivih izvora energije, smanjiti rasipanje resursa i pomoći društvima da se bolje prilagode ekstremnim vremenskim uslovima.

Ipak, iza tog optimističnog narativa raste zabrinutost stručnjaka: nagli razvoj AI-ja zahteva ogromne količine električne energije i vode, koje se i dalje u velikoj meri dobijaju iz fosilnih goriva.

Teme za vas

U središtu rasprave nalaze se data centri, ogromni objekti puni računarskih čipova koji neprekidno obrađuju podatke i moraju stalno da se hlade. Iako danas troše relativno mali deo globalne električne energije, njihova potrošnja raste izuzetno brzo.

U pojedinim zemljama taj rast je toliko snažan da elektroenergetske mreže jedva izdržavaju opterećenje. U Irskoj, na primer, data centri već koriste oko petine ukupne potrošnje struje, što je dovelo do upozorenja da bi dosadašnji klimatski napredak mogao biti poništen.

Slični trendovi vide se i globalno. Procene pokazuju da će data centri u narednoj deceniji činiti veliki deo rasta potražnje za električnom energijom u razvijenim zemljama.

Neke tehnološke kompanije ulažu u obnovljive izvore ili nuklearnu energiju, ali u praksi se mnogi novi kapaciteti i dalje oslanjaju na gas i ugalj, jer su kratkoročno najjeftiniji i najdostupniji. To znači da se emisije štetnih gasova „zaključavaju“ na duži period.

Za pojedinačnog korisnika, potrošnja energije jednog upita prema chatbot-u je mala, zanemarljiva u poređenju sa vožnjom automobila ili avionskim letom. Problem nastaje zbog razmere.

Stotine miliona ljudi danas koristi AI alate svake nedelje, a kompanije ih ugrađuju u pretraživače, reklame, rezervacije putovanja i onlajn kupovinu. Kritičari upozoravaju da se tako stvara stalni, gotovo nevidljivi rast potrošnje energije, bez jasne javne kontrole i transparentnih podataka.

Ipak, potencijalne koristi AI-ja nisu zanemarljive. Istraživanja pokazuju da može pomoći u boljoj integraciji solarne energije i energije vetra u elektroenergetske mreže, unaprediti baterije za električna vozila, smanjiti gubitke hrane i povećati energetsku efikasnost zgrada.

Pošto su sektori poput energetike, saobraćaja i poljoprivrede među najvećim zagađivačima, čak i mala poboljšanja mogu nadmašiti emisije koje sama tehnologija proizvodi.

Ključno pitanje, međutim, ostaje isto: da li će veštačka inteligencija biti usmerena ka javnom interesu ili ka podsticanju još veće potrošnje. Bez jasnih pravila, nadzora i odgovornosti, tehnologija koja obećava rešenja mogla bi postati još jedan faktor koji produbljuje problem koji pokušava da reši.

U svakom slučaju, bliska budućnost će doneti odgovore.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)