Kvantni računari konačno pokazuju zube, ali stručnjaci upozoravaju da je euforija preuranjena

Posle više od decenije velikih obećanja, kvantni računari ponovo su u centru pažnje. Razlog su sve češće tvrdnje velikih kompanija da su ove mašine konačno počele da daju rezultate koje klasični računari ne mogu da dostignu, ali deo stručne javnosti upozorava da se oko cele priče stvara previše buke.

Najnoviji talas interesovanja pokrenula je banka HSBC, koja je saopštila da je testirala algoritamsko trgovanje obveznicama na kvantnom računaru. Banka je eksperiment opisala kao "svetski presedan u trgovanju obveznicama" i poručila da finansijski sektor ulazi u novu fazu računanja.

Teme za vas

Međutim, takve tvrdnje odmah su naišle na kritike. Skot Aronson, profesor računarstva sa Univerziteta u Teksasu, odbacio je ovaj slučaj kao još jedan primer "zombi tvrdnji" o nadmoći kvantnih računara. Prema njegovim rečima, ne postoji jasan dokaz da je navodno poboljšanje imalo ikakve veze sa kvantnom mehanikom.

Dodatni problem predstavlja činjenica da su čak i istraživači HSBC priznali da ne mogu precizno da objasne zbog čega je IBM-ova kvantna mašina dala bolje rezultate, uz napomenu da njihovi zaključci zahtevaju dalju proveru.

Foto: Profimedia/AFP/MARIJAN MURAT

HSBC nije usamljen. Tokom poslednjih meseci, niz kompanija tvrdio je da su njihovi kvantni sistemi ostvarili tzv. kvantnu prednost, odnosno rezultate koje klasični računari ne mogu da postignu. Među njima su Google, D-Wave, Quantinuum i QuEra.

Problem je u tome što je granica kvantne prednosti promenljiva. Programeri klasičnih računara često uspevaju da unaprede algoritme i sustignu rezultate koji su prethodno predstavljeni kao nedostižni. Kako Aronson ističe, dokazivanje prave prednosti kvantnih računara često liči na pokušaj dokazivanja nečega što se stalno menja.

Ilustrativan primer je tvrdnja kompanije Google iz 2019. godine, kada je kompanija navela da bi klasičnom računaru trebalo 10.000 godina da reši određeni problem. Danas se isti zadatak može završiti za oko 200 sekundi na savremenim klasičnim sistemima.

Uprkos skepticizmu, pojedine firme tvrde da su veoma blizu stvarnog proboja. Iz kompanije Algorithmiq poručuju da njihov kvantni algoritam za simulaciju novih materijala trenutno nadmašuje sve klasične alternative, ali i oni priznaju da ne postoji garancija da klasični računari sutra neće postići još bolje rezultate.

Kako bi umanjio sumnje, Google je preduzeo neuobičajen korak i angažovao poseban tim istraživača da pokuša da ospori sopstvene rezultate. Paralelno s tim, IBM je podržao pokretanje platforme za javno praćenje slučajeva potencijalne kvantne prednosti, kako bi drugi istraživači mogli nezavisno da ih testiraju.

Foto: Shutterstock.com

Čak i ako se stručnjaci slože da su kvantni računari u nekim zadacima nadmašili klasične, to ne znači da su spremni za praktičnu upotrebu. Današnji sistemi su i dalje mali, nestabilni i podložni greškama, zbog tzv. šuma u radu kubita.

Zbog toga mnogi smatraju da će pravi iskorak doći tek sa razvojem pouzdanih, tolerantnih kvantnih sistema, na kojima intenzivno rade i IBM i Google. Iako kompanije pominju kraj ove decenije kao cilj, deo stručnjaka veruje da će za stvarno korisne kvantne računare biti potrebno znatno više vremena.

Industrija se zato polako okreće praktičnijim pitanjima. Fokus se sa čiste naučne demonstracije premešta na ekonomsku vrednost i realan uticaj na svakodnevni život. Procene o tome kada će kvantni računari zaista biti korisni kreću se od nekoliko godina do čitave decenije.

Jedno je sigurno. Kvantni računari više nisu samo teorija, ali put do njihove stvarne i masovne primene i dalje je daleko duži nego što to sugerišu glasne najave.

(Telegraf Biznis)