Google u problemu zbog imigracione politike SAD: Radnici traže da se opredeli, kompanija u svakom slučaju gubi

Obični zaposleni u Guglu (Google) se udružuju kako bi svojim šefovima uputili kolektivni zahtev: prekinite veze sa imigracionim agencijama američke vlade.

Kako prenosi CNBC, više od 1.000 "Googler-a" potpisalo je otvoreno pismo u kojem zahtevaju povlačenje iz partnerstava sa Američkom službom za imigraciju i carinu (ICE) i Upravom carina i zaštite granica (CBP).

Teme za vas

"U gradovima širom zemlje svedoci smo kako ove agencije sprovode racije u paravojnom stilu, kidnapuju stotine civila i ubijaju demonstrante i pravne posmatrače", navodi se u pismu.

Pismo navodi niz Google proizvoda i sistema koji se koriste za pokretanje onoga što nazivaju "kampanjom nadzora, nasilja i represije". Među njima su Cloud, koji čini okosnicu nacionalne mreže za nadzor CBP-a, Google Play Store, koji blokira aplikacije za praćenje ICE-a, i YouTube, koji emituje oglase ICE-a koji podstiču imigrante na "samodeportaciju".

Zahtevi zaposlenih

"Kao radnici koji pružaju osnovni rad u izgradnji ove tehnologije, mi smo užasnuti", stoji u pismu.

"Odlučno se protivimo Guglovim partnerstvima sa DHS-om, CBP-om i ICE-om. Smatramo da je etička i politikom vezana odgovornost našeg rukovodstva da obelodani sve ugovore i saradnju sa CBP-om i ICE-om, i da se povuče iz ovih partnerstava."

4 zahteva

Uputili su četiri zahteva za rukovodstvo kompanije - da javno prizna opasnost koju federalni agenti predstavljaju za sve radnike u SAD, da odgovori na pitanja zaposlenih o nejasnim ugovorima sa vladinim agencijama, da uspostavi mere bezbednosti radnika u svim Guglovim kampusima i da postavi "crvene linije" u vezi sa tim koji su ugovori dozvoljeni u budućnosti.

Finansijski interesi ili rtički principi

Iako je 1.000 radnika samo kap u moru u poređenju sa Guglovom globalnom radnom snagom od oko 183.000 ljudi, organizovana grupa nezadovoljnih radnika mogla bi da izazove masovne poremećaje u poslovanju kompanije. Ovo naglašava veliki jaz između finansijskih interesa Gugla i njegovih proklamovanih vrednosti, otkrivajući kako je želja za profitom iz vladinih ugovora nadvladala nekada slavljene etičke principe kompanije, a da ne pominjemo principe njenih zaposlenih.

Postoji i praktična zabrinutost. Gugl je kolosalna kompanija koja većinu novca zarađuje od oglašavanja, pa prekid saradnje sa nekoliko vladinih agencija ne bi značajno uticao na njen profit. Umesto toga, cena bi verovatno bila politička: ako bi Gugl prekinuo vezu sa ICE-om i CBP-om iz etičkih razloga, gotovo sigurno bi postao meta kaznenih mera federalnih vlasti: antimonopolskih istraga, regulatornog uznemiravanja, gubitka ekskluzivnih ugovora, u sukobu koji bi podelio njegovu bazu korisnika i prekinuo njegov simbiotski odnos sa državom.

Istorija otpora unutar kompanije

Ugovori sa ICE-om nisu prvi put da su radnici Gugla negodovali zbog vojnih ugovora kompanije. Godine 2024. 200 radnika koji razvijaju DeepMind potpisalo je pismo pozivajući kompaniju da raskine ugovore sa vojnim organizacijama, navodeći saradnju sa izraelskom vojskom na nadzoru i odabiru ciljeva.

2018. godine: Više od 3.100 radnika Gugla napisalo je otvoreno pismo u znak protesta protiv Projekta Maven, programa Pentagona koji koristi veštačku inteligenciju za analizu video snimaka radi efikasnijih napada dronovima.

"Verujemo da Google ne bi trebalo da se bavi ratovanjem", napisali su tada, dodajući da se suočen sa "rastućim strahom od pristrasne i naoružane veštačke inteligencije, Gugl već bori da zadrži poverenje javnosti."

(Telegraf Biznis/Futurism)