Jedna eksplozija koja menja pravila igre za ceo svet! Solarna oluja koja je probudila svet

Dok se 14. jul u svetu uglavnom vezuje za pad Bastilje i Francusku revoluciju, isti datum krije i jedan događaj koji je potpuno promenio način na koji naučnici posmatraju rizike za modernu ekonomiju. U pitanju je takođe Bastilja, ali su posledice bile potpuno drugačije.

Na današnji dan 2000.godine Zemlju je pogodila jedna od najsnažnijih solarnih oluja u modernoj istoriji, poznata kao Bastilja solarna oluja.

Teme za vas

U tom trenutku internet je tek počinjao da postaje deo svakodnevice, pametni telefoni nisu postojali, GPS se tek razvijao, a svet nije bio ni približno digitalno povezan kao danas.

Šta se tog dana dogodilo?

Sve je počelo snažnom erupcijom na površini Sunca.

Ogromna količina naelektrisanih čestica velikom brzinom krenula je ka Zemlji, izazivajući geomagnetnu oluju koja je pogodila planetu nekoliko dana kasnije. Posledice su bile ozbiljne.

Zabeleženi su poremećaji radio-komunikacija, problemi sa satelitima, prekidi pojedinih navigacionih sistema i smetnje u elektroenergetskim mrežama. Astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici morali su da preduzmu dodatne mere zaštite zbog povećanog nivoa radijacije.

Zašto je ova priča danas važnija nego tada?

Pre 26 godina svet nije zavisio od interneta kao danas. Danas gotovo svaki deo globalne ekonomije funkcioniše zahvaljujući satelitima i digitalnim mrežama.

Zamislite samo - bankarske transakcije, GPS navigacija, avio-saobraćaj, mobilna telefonija, berze, plaćanje karticama, rad data centara.

Sve to u većoj ili manjoj meri zavisi od sistema koji su osetljivi na snažne geomagnetne oluje. Sad zamislite da sve to stane, makar samo na kratko.

Kolika bi bila šteta?

Prema procenama više naučnih institucija, oluja jačine one iz 2000. godine, ili još snažnija poput čuvenog Karingtonovog događaja iz 1859, danas bi mogla da izazove ekonomsku štetu koja se meri hiljadama milijardi dolara.

Najveći rizik nije samo prekid interneta. Problem bi bio lančana reakcija.

Prekid satelitske komunikacije, problemi u elektroenergetskim mrežama, zastoji u vazdušnom saobraćaju, poremećaji finansijskih sistema, kašnjenje transporta robe širom sveta. Širok dijapazon mogućih problema.

Naučnici upozoravaju da je pitanje vremena

Solarne oluje nisu retkost. Sunce prolazi kroz približno jedanaestogodišnje cikluse povećane aktivnosti, a stručnjaci već godinama upozoravaju da je novo snažno izbacivanje koronalne mase pitanje vremena, a ne mogućnosti.

Upravo zbog toga najveće svetske svemirske agencije i operatori elektroenergetskih mreža razvijaju sisteme ranog upozoravanja koji bi omogućili da se sateliti privremeno isključe ili zaštite, a elektroenergetske mreže prilagode pre nego što talas stigne do Zemlje.

Nevidljiva pretnja modernoj ekonomiji

Za razliku od zemljotresa ili uragana, solarna oluja ne ruši zgrade i ne ostavlja vidljive tragove.

Njene posledice osećaju se kroz prekid komunikacija, usporavanje privrede i probleme u funkcionisanju infrastrukture od koje danas zavisi gotovo svaki segment života.

Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da geomagnetne oluje predstavljaju jedan od najvećih prirodnih rizika za digitalnu ekonomiju 21. veka - rizik koji se ne može sprečiti, ali se na njega može pripremiti.

(Telegraf Biznis)