Dolazi era tehnofašizma? Naučnica upozorava: Veštačka inteligencija i BigTech grade novu tihu diktaturu

Francusko-tuniska politikološkinja Asma Mala poslednjih godina privlači sve veću pažnju javnosti upozorenjima da savremenu demokratiju više ne oblikuju samo političke institucije, već i tehnologija, društvene mreže i veštačka inteligencija.

U fokusu javnosti našla se 2024. godine, kada je objavila esej „Tehnopolitika: kako nas tehnologija pretvara u vojnike“, u kojem razvija tezu da naš odnos prema demokratiji u savremenom svetu sve više određuju digitalne platforme i algoritmi.

Teme za vas

Asma Mala radi kao istraživačica u Laboratoriji za političku antropologiju, a predaje i na Pariškom institutu za političke studije, kao i na Politehničkoj školi, specijalizovanoj za nauku i inženjerstvo.

Foto:Telegraf.rs/Screenshot You Tube/AI ilustracija/Grok

Rođena je u Tunisu kao najstarija od troje dece. Njena majka potiče iz siromašne porodice, dok joj je otac bio visoki državni funkcioner. Kada je imala 12 godina, roditelji su joj se razveli, a odgajao ju je otac u relativnoj izolaciji, bez pristupa digitalnoj tehnologiji.

Nakon završene škole „Licej Pjer Mendes Frans“, dobila je stipendiju za studije u Francuskoj i upisala poslovnu školu ESCP. Međutim, poslovne studije je nisu naročito zanimale. Posle diplome radila je u investicionom bankarstvu u francuskoj banci BNP Paribas, da bi taj posao napustila 2016. godine.

Tokom oporavka u bolnici zainteresovala se za digitalnu politiku, čitajući radove američkog teoretičara Bernarda Harkorta. Taj period opisala je kao prelomni trenutak u svom životu, piše Express.

„Jedne večeri slušala sam briljantan razgovor između Laure Adler i Bernarda Harkorta, američkog teoretičara ljudskih prava i pravnika. On je tada objavljivao knjigu ‘Društvo izloženosti’, u kojoj preispituje ideje Mišela Fukoa u svetlu društvenih mreža i koncepta kapitalizma nadzora, koji je razvila Šošana Zubof. To je za mene bilo otkriće. Počela sam sama da proučavam tu temu i da dopunjujem znanje“, rekla je Mala.

Njeni radovi bave se geopolitičkim izazovima savremenog doba, uključujući sajber-bezbednost, dezinformacije, veštačku inteligenciju i moć velikih tehnoloških kompanija.

Posebno je zanimaju promene koje tehnologija donosi političkim, ideološkim i geopolitičkim sistemima. Kako navodi, želi da istraži na koji način veštačka inteligencija menja odbranu, kakvu ulogu tehnološki giganti imaju u odnosu na države i kako društvene mreže redefinišu samu ideju demokratije.

„Ne suočavamo se sa tehnološkom, već sa političkom krizom“

Mala smatra da Francuska ozbiljno zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom kada je reč o novim tehnološkim trendovima.

„Suočena sa tehnološkim inovacijama, Francuskoj nedostaje sposobnost za političke inovacije. Sistem se najčešće održava tako što najpre pokušava da odbaci nezaustavljivu silu promena. Francuska birokratija je div kojeg je teško pokrenuti u trenutku kada se tehnologija i svet kreću veoma brzo, a potrebne su agilnost i odgovornost“, ocenila je ona.

Prema njenim rečima, problem nije samo u tehnologiji, već u tome što politički sistemi ne uspevaju da se prilagode novim okolnostima.

„Na kraju, kada razmislite o tome, ne suočavamo se sa tehnološkom ili demokratskom krizom, već sa političkom. Uzmimo za primer reformu penzionog sistema. Nije trebalo samo raspravljati o tome da li broj radnih godina treba povećati ili smanjiti, već o tome kako se menja sam koncept rada, kakvi su novi mehanizmi solidarnosti i kako veštačka inteligencija i automatizacija menjaju profesije. Bila je to savršena prilika za kolektivno obrazovanje, ali smo se umesto toga držali refleksa nasleđenih iz 20. veka. U tome postoji izvesna intelektualna lenjost“, rekla je Mala.

Veštačka inteligencija nije ni dobra ni loša

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, Mala smatra da je pogrešno posmatrati je kroz jednostavnu podelu na „za“ i „protiv“.

„Pristup veštačkoj inteligenciji na manihejski način je greška. Moramo da napustimo binarno razmišljanje koje se svodi na ‘da’ ili ‘ne’. To je složena tema koja zahteva složeno promišljanje. Na primer, podržavam primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, ali ne bez zaštitnih mehanizama, posebno kada je reč o etičkim pitanjima. Jasno je da se nalazimo na prekretnici“, ističe ona.

Prema njenoj proceni, Evropska unija u razvoju veštačke inteligencije zaostaje za SAD najmanje četiri decenije.

Velike tehnološke sile, poput Kine, SAD i Izraela, već imaju jasnu strategiju u oblasti sajber-bezbednosti i tehnološkog razvoja.

„Njihovi sistemi nisu savršeni, ali su te zemlje predvidele tehnološki izazov i jasno definisale strategiju pozicioniranja. Evropa pokušava da pronađe treći put, zarobljena između rivalstva Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Ona eksperimentiše, ali je to veoma dug proces“, smatra Mala.

Od tehnopolitike do tehnofašizma

Njena studija „Tehnopolitika: kako nas tehnologija pretvara u vojnike“ izazvala je oštre polemike u francuskoj akademskoj javnosti.

Sociolog Dominik Bulije, profesor univerziteta i glavni urednik časopisa „Kosmopolitik“, ocenio je da Mala u knjizi previše koristi hiperbole kako bi fascinirala čitaoca i privukla pažnju medija. Prema njegovom mišljenju, ona napušta strogo naučni registar i prelazi u domen proročanstva i upozorenja.

U studiji Mala analizira način na koji savremene digitalne tehnologije i veštačka inteligencija ugrožavaju demokratiju i ljudske slobode. Ona tvrdi da tehnologija više nije neutralan alat, već političko oružje koje oblikuje zakone, politiku i način na koji razmišljamo.

Posebno analizira odnos velikih tehnoloških kompanija, poput Gugla, Mete, Epla i Majkrosofta, koje naziva BigTech, i moćnih država, pre svega SAD i Kine, koje označava kao BigState.

Tu vezu naziva „dvoglavim Levijatanom“, ukazujući na to da se savremena moć više ne nalazi isključivo u rukama države, već u savezu države i tehnoloških korporacija.

Prema njenom tumačenju, taj novi društveno-politički kompleks postepeno gradi „tihu diktaturu“ i sistem sveobuhvatnog nadzora nad stanovništvom.

U filozofskom eseju „Sajberpank: novi totalitarni sistem“, objavljenom u septembru 2025. godine, Mala se oslanja na romane Vilijama Gibsona i Filipa K. Dika kako bi opisala svet u kojem se pred našim očima odvija „brutalan i nestabilan sudar tehnološke i političke moći“.

Ona taj proces vidi kao uvod u „tehnofašizam“.

Kontrola pažnje umesto klasične cenzure

Prema njenoj analizi, tehnologija se više ne može posmatrati samo kao privredna grana ili neutralno sredstvo. Ona postaje politička infrastruktura.

Mala upozorava da demokratija ne mora da bude srušena klasičnim metodama diktature kako bi izgubila svoju suštinu. Umesto otvorene represije i zabrane informacija, kontrola se danas može ostvarivati kroz programiranje ljudske pažnje i ponašanja.

U tom novom, „mekom totalitarizmu“, ljudi neće nužno biti fizički progonjeni kao u totalitarnim sistemima 20. veka. Umesto toga, informacije će ih preplavljivati do mere u kojoj više neće moći da razlikuju važno od nevažnog.

Cenzura se, prema njenom mišljenju, više ne sprovodi samo ćutanjem i zabranama, već i hiperprodukcijom sadržaja, odnosno zasićenjem pažnje. Posledica je gubitak sposobnosti za duboko razmišljanje i kritičko prosuđivanje.

Istovremeno, tehnološki napredak prati rast društvene nejednakosti, slabljenje javnog prostora i sve veći gubitak privatnosti.

Mala tvrdi da je današnja neregulisana moć velikih tehnoloških kompanija zapravo ostvarenje sajber-distopija iz osamdesetih godina. Dok su u tadašnjim romanima androidi sanjali električne ovce, današnji građani, kako navodi, u algoritamskim lavirintima sanjaju o slobodi, dok im platforme doziraju dopamin.

Kritike i poređenje sa Levijatanom

Dominik Bulije smatra da Mala gomilanjem činjenica, citata i medijskih najava ponekad stvara utisak da je sve povezano sa svime – od politike i ekonomije do tehnologije, geopolitike i ljudske svesti.

„Umesto analitičkog okvira, čitaocu ostaje zbirka velikih reči koje navodno pokazuju međusobnu povezanost svega, a sve kulminira totalnom i simbiotičkom tehnologijom“, napisao je Bulije.

Ipak, bez obzira na kritike, ideja o „dvoglavom Levijatanu“ privukla je veliku pažnju. Levijatan je mitsko biće iz Biblije, koje se najčešće prikazuje kao ogromno i gotovo neranjivo morsko čudovište, gospodar mora koji vlada ljudima i bogovima.

U tom smislu, Mala savremeni svet opisuje kao prostor u kojem zajednički deluju BigState i BigTech, odnosno države i tehnološke korporacije.

Oštar stav prema religijskom fundamentalizmu

U francuskom javnom prostoru, koji je često opterećen ideološkim i identitetskim sukobima, Mala je privukla pažnju i zbog toga što odbija da bude apologeta kulturne raznolikosti ili automatski kritičar sopstvenog porekla.

Kada govori o religiji i islamu, pristupa im pre svega kao sociološkim i političkim mehanizmima moći i kontrole.

Njen stav prema političkom islamu i verskom fundamentalizmu izrazito je oštar. Islamizam opisuje kao totalitarni impuls koji nastoji da ograniči individualne slobode i ponovo uspostavi kontrolu nad ljudskim telom i umom.

Prema njenom mišljenju, verski dogmatizam ima mnogo sličnosti sa algoritamskim determinizmom koji nameću velike tehnološke kompanije.

Upravo zbog toga njena upozorenja nisu usmerena samo na tehnologiju, već i na način na koji savremeno društvo pristaje da mu se oblikuju pažnja, ponašanje, izbori i predstava o slobodi.

(Telegraf Biznis)