Paradoks Mekafija: Napravio antivirus, zgrnuo milijarde, misteriozno umro - ime od virusa stiglo do AI prevara

Gotovo svako ko je koristio računar tokom poslednjih nekoliko decenija susreo se sa njegovim prezimenom. Nekada je iskakalo uz upozorenje da je pronađen virus, danas upozorava na lažne poruke, sumnjive QR kodove, krađu identiteta i snimke napravljene veštačkom inteligencijom.

Mekafi je nadživeo Džona Mekafija.

Teme za vas

Pet godina nakon smrti jednog od najkontroverznijih pionira Silicijumske doline, možda je upravo to najzanimljiviji deo njegovog nasleđa. Čovek čiji je privatni život postao mešavina tehnološkog genija, miliona, bekstava, istraga i sukoba sa vlastima odavno nije tu, ali kompanija koja nosi njegovo prezime uspela je ne samo da preživi teret njegovog imena već i da potpuno promeni ono od čega danas štiti korisnike.

Priča počinje mnogo pre deepfake snimaka i veštačke inteligencije - sa nekoliko redova neobičnog kompjuterskog koda.

Virus koji je napravio milionera

Dok je radio za američkog odbrambenog giganta Lokid Martin, Džon Mekafi naišao je na program koji se sam umnožavao i kopirao na flopi diskove.

Bio je to Brain, poznat i kao "Pakistanski mozak", jedan od prvih kompjuterskih virusa koji se proširio među IBM PC računarima.

Mekafi je pronašao način da ukloni infekciju i rešenje počeo da distribuira preko tadašnjih elektronskih sistema za komunikaciju.

Ubrzo je shvatio nešto još važnije - virusi neće nestati.

Verovao je da će, dok god postoje ljudi koji žele da oštete tuđe sisteme, postojati i potreba za zaštitom računara. Iz tog uverenja nastala je Mekafi asocijacija i praktično čitava nova industrija računarske bezbednosti.

Kompanija će godinama nakon njegovog odlaska završiti u rukama Intela, koji ju je 2010. kupio za više od 7,6 milijardi dolara.

Sam Mekafi je svoj vlasnički udeo prodao još 1994. godine. I tu su putevi čoveka i njegovog prezimena počeli dramatično da se razdvajaju.

Čovek koji je napravio antivirus - nije koristio antivirus

Jedan od najvećih paradoksa cele priče jeste to što tvorac jednog od najpoznatijih antivirusnih imena nije verovao antivirusnom softveru dovoljno da bi ga sam koristio.

Mekafi je govorio da zaštitu zasniva na sopstvenim pravilima: menjanju IP adresa, izbegavanju rizičnih sajtova i proveravanju ko mu je zaista poslao link pre nego što ga otvori.

Upravo ta njegova gotovo opsesivna ideja da čovek mora da proveri kome i čemu veruje danas zvuči neobično aktuelno.

Samo što problem više nisu zaraženi flopi diskovi. Problem je što više nismo sigurni da li su poruka, glas, fotografija ili čovek sa druge strane ekrana uopšte stvarni.

Prezime postaje veće od čoveka

Dok je Mekafi kao kompanija nastavljao da razvija bezbednosne proizvode, život njegovog osnivača sve manje je ličio na biografiju tehnološkog preduzetnika.

Mekafi se preselio u Belize, gde je tvrdio da istražuje nove antibiotike. Usledile su policijske racije i sukobi sa lokalnim vlastima.

Kada je njegov komšija Gregori Faul pronađen mrtav sa prostrelnom ranom, vlasti su želele da razgovaraju sa Mekafijem. On je negirao bilo kakvu umešanost i pobegao iz zemlje.

Kasnije se vratio u Sjedinjene Američke Države, pokušavao da uđe u predsedničku trku, bavio se kriptovalutama i izgradio gotovo karikaturalni javni imidž tehnološkog odmetnika.

Njegov poslednji veliki sukob sa zakonom završio se u Španiji. Uhapšen je 2020. na zahtev američkih vlasti zbog optužbi za utaju poreza. U junu 2021. španski sud odobrio je njegovo izručenje Sjedinjenim Državama.

Nekoliko sati kasnije, Džon Mekafi pronađen je mrtav u zatvorskoj ćeliji kod Barselone. Imao je 75 godina. Španske vlasti njegovu smrt tretirale su kao samoubistvo, dok su članovi njegove porodice osporavali takav zaključak, kako je preneo BBC.

Za kompaniju koja je i dalje nosila njegovo prezime, međutim, nastupilo je potpuno drugačije vreme.

Od kompjuterskog virusa do pitanja: Da li je ovo uopšte stvarno?

Ako je Mekafi osamdesetih napravio biznis na strahu da nepoznati kod može da zarazi računar, Mekafi 2026. gradi svoju ponudu oko mnogo šireg problema - kako prepoznati prevaru u digitalnom svetu u kojem veštačka inteligencija može da imitira gotovo svakoga.

Kompanijin ovogodišnji izveštaj "State of the Scamiverse" pokazuje koliko se pretnja promenila.

Prema njihovom istraživanju, Amerikanci u proseku dobijaju 14 prevarnih poruka dnevno, dok godišnje potroše čak 114 sati pokušavajući da utvrde šta je na internetu stvarno, a šta nije.

Više od trećine ispitanika, 35 odsto, kaže da nije sigurno da ume da prepozna deepfake prevaru, dok je svaki deseti već imao iskustvo sa prevarom u kojoj je korišćeno kloniranje nečijeg glasa.

To više nije svet Džona Mekafija, ali je, na neobičan način, svet koji je on predvideo.

Antivirus više nije dovoljan

Vremenom se promenio i sam proizvod. Mekafi danas otvoreno pokušava da promeni percepciju da je to samo program koji se instalira na računar kako bi lovio viruse.

Njegov Scam Detector namenjen je otkrivanju sumnjivih tekstualnih poruka, mejlova i poruka na društvenim mrežama, uključujući prevare koje više čak ni ne sadrže link.

Tokom 2026. kompanija je proširila sistem i proverom QR kodova, upravo zato što prevaranti zlonamerne adrese sve češće kriju iza kodova na parkinzima, jelovnicima, paketima ili oglasima.

Tu su i AI deepfake prevare, lažne kripto ponude, krađa identiteta, nebezbedne Wi-Fi mreže i manipulacija glasom i slikom.

Kompanija je otišla i korak dalje - tokom 2026. predstavila je mogućnost korišćenja svojih alata uz ChatGPT i Claude kako bi korisnik mogao da proveri sumnjiv link, poruku ili snimak ekrana.

Antivirus koji je nastao sa ciljem da pronađe zlonamerni kod na računaru evoluirao je u pokušaj da odgovori na mnogo komplikovanije pitanje - možemo li verovati onome što vidimo na ekranu?

Najčudniji deo Mekafijevog nasleđa

Džon Mekafi je svojevremeno tvrdio da će kompjuterski virusi postajati samo gori.

Nije mogao da zna da će nekoliko decenija kasnije računar moći da napravi glas člana porodice koji traži novac, video direktora kompanije koji nikada nije snimljen ili poruku banke koju banka nikada nije poslala.

Ali njegova osnovna pretpostavka bila je tačna - kako tehnologija napreduje, napreduju i ljudi koji pokušavaju da je zloupotrebe.

Njegova sopstvena priča završila se mnogo mračnije od priče kompanije koju je osnovao.

Džon Mekafi je odavno izgubio kontrolu nad firmom, a zatim i nad načinom na koji će njegovo ime biti zapamćeno. Mekafi je, sa druge strane, uspeo da uradi nešto što mnogim kompanijama vezanim za kontroverznog osnivača ne polazi za rukom - da prezime osnivača pretvori u samostalan brend.

Od jednog virusa na flopi disku do deepfake snimaka koje generiše veštačka inteligencija prošlo je gotovo četiri decenije. Pretnje su se promenile do neprepoznatljivosti, ime na zaštiti i dalje nije.

(Telegraf Biznis)