• 0

Koliki je put od učionice do posla? Milioni mladih nemaju pristup osnovnom obrazovanju

Devojčice iz najruralnijih krajeva sveta obično "nemaju pravo" na karijeru. Umesto toga, udaju ih rano, mlade rode decu, a njihove sposobnosti se eksploatišu za domaćinstvo

  • 0

Kako smo pisali, jedna od tema koja bi trebalo da bude pokrenuta na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ove godine, jeste pitanje društvene nejednakosti. Ova pojava ne tiče se samo trenutne zarade i kvaliteta života, već i budućnosti: pre svega, budućnosti mladih koji smatraju da obrazovanje može da im promeni život i sutra obezbedi dobar posao.

Postavlja se pitanje u kojoj meri društvena nejednakost utiče na pristup školovanju? Pretpostavlja se da će bogati svojoj deci obezbediti najbolje obrazovne sisteme, ali šta je sa ostalima? Čak 825 miliona dece do 2030. neće naučiti poslovne veštine srednjeg nivoa, pa tako neće biti pripremljeni za današnje izazove u svetu biznisa.

Ni na nebu ni na zemlji

Mladima koji dolaze iz slabo razvijenih zemalja ili sa dna društvene lestvice, potrebno je, u proseku, oko godina i po dana da se nakon školovanja probiju na tržište rada, a oko četiri godine na nađu prvi pristojan posao. Tranzicija traje duže za najugroženije mlade ljude, pre svega žene, i za one sa veoma niskim stepenom obrazovanja. Oni su primorani da traže loše plaćene poslove, ili one za koje im nisu potrebne neke posebne veštine.

Za devojčice, neslaganje između njihovih težnji i tranzicije je veoma izraženo. Njih pogađa kombinacija diskriminacije i društvenih normi, koja ih ograničava da postignu dobre rezultate u edukaciji i poslu. Pristojan posao postaje nemoguća misija, a eksploatacija, rana udaja ili majčinstvo - svakodnevica.

Ko ima pravo na obrazovanje?

Istraživanja pokazuju da milioni dece i mladih ne uspevaju da razviju čak ni bazične veštine koje su im potrebne kako bi bili primećeni na tržištu rada. Deficit ovih veština je alarm koji zahteva hitnu kolektivnu akciju. Međutim, i ona nedostaje. Evo kako izgledaju procene o budućnosti mladih iz ugroženih sredina, do 2030. godine:

- Biće 1.6 milijardi dece koja pohađaju školu, a dolaze iz porodica niskog i srednjeg ranga

- 420 miliona dece neće naučiti osnovne edukativne veštine u detinjstvu

- 825 miliona neće dostići srednji nivo znanja, koji se podrazumeva za svako radno mesto

Mnoge zemlje "favorizuju" ulaganje u obrazovanje najbogatijih, a najgore je u Gvineji: samo 10 odsto državnih sredstava izdvaja se za edukaciju siromašne dece.

Koje mere preduzeti?

1. Finansiranje obrazovanja
Ova stavka je obično manje bitna za državni budžet i na poslednjem je mestu kada je reč o prioritetima investitora. Ono što je potrebno, jeste da prihvatimo inovativne predloge koji dramatično uvećavaju domaći i međunarodni novac namenjen edukaciji.

2. Rano investiranje
Ovo je posebno važno kod dece sa margine društva, najpre kod devojčica. Vlade i investitori bi trebalo da ulože najmanje 10 odsto sredstava od totalnog budžeta namenjenog obrazovanju, za preventivnu edukaciju. Rano investiranje olakšava kasniju tranziciju, odnosno prelazak iz škole u radno okruženje.

3. Podrška nastavnicima
Važno je, ne samo ispitati koliko nastavnici znaju i kako prenose znanje deci, već ih i podstaći da budu bolji i motivisaniji u svom poslu. Oni koji zadovoljni sistemom u kojem rade i zaradom, vrlo verovatno će biti posvećeniji deci koja će izaći iz učionica sa naprednijim veštinama.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke