• 10

Fenomen podno Rtnja: Mladi Beograđani preselili se na selo, žive u kući od blata, razvijaju biznis i prave svoj raj (FOTO)

Bili smo u selu koje je izuzetak po mnogo čemu - jedno je od retkih koje je dolijalo pošasti današnjice, ljudi odavde ne beže, nego se doseljevaju i razvijaju biznis

  • 10

Ako je verovati legendi da će se od smaka sveta spasiti samo oni koji se zateknu na Rtnju, onda će nekoliko mladih Beograđana sigurno biti u toj srećnoj grupi.

Možda ne baš od smaka sveta, ali bežeći od gradske vreve svakako, tek mladi ljudi različitih zanimanja nastavlili su život u magičnim predelima podno mistične planine. Tako je selo Vrmidža, pored Sokobanje postalo jedno od retkih ruralnih naselja koje je dolijalo pošasti današnjice – ljudi odavde ne beže, nego se doseljevaju i razvijaju svoj biznis.

Među prvima koji su se odlučili da prkose neki bi rekli, zdravim pravilima logike, bili su dva mlada Beograđanina. Jedan, rođeni Zemunac, drugi, činovnik u Ministarstvu spoljnih poslova.

Selo u koje se mladi doseljavaju

Travar u svojoj njivi (Foto: Telegraf.rs/V.B)

Prvi je sa sobom poveo suprugu, i razvijaju etno turizam, drugi je kravatu zamenio motikom i pravi začine.

Danas, kada ih pitate isplati li se kažu: "Ne odustajemo". A ako biste vi njihovim stopama, treba vam za početak 50 evra, koliko košta ar zemlje u njihovom komšiluku.

KO SU ZAPRAVO LJUDI KOJI SU IZ PRESTONICE POBEGLI NA PLANINU?

Ilija Travar je pre nekoliko godina posao u ministarstvu zamenio kućom od blata. Kupio je 80 ari zemlje i kako kaže samo prezime mu je odredilo put:

- Čime bih se drugim ja bavio nego travama -

Posvetio se Ilija tako proizvodnji organskih začina, počeo je da meša najrazličitije travke u originalne mešavine, od kojih je jedna i „orgeta“, pandan i kune se, bolji začin od "vegete".

– Sve te moje mešavine, a ima ih tri, su na bazi lekovitih biljki, i u jednom gljiva. Ta tri začina su dovoljna za sva jela. Trudim se da napravim specifičan proizvod koji je zdrav, a u isto vreme da nije skup. Da bi to sve bilo tako morao sam da se preselim ovde – kaže Travar.

Selo u koje se mladi doseljavaju

Demonstracija platna za leteću jogu (Foto: Telegraf.rs/V.B.)

Kupio je zemlju, zatim i kuću od blata koja je bila skoro srušena. Sada je strpljivo renovira ali tako da zadrži stari šmek.

- Živeo sam u Belgiji, Holandiji, Beogradu...Posao mi je bio dobar, značio mi je, ali u jednom trenutku shvatite da živite tuđe živote, a ne gledate šta je vama važno. Beograd je prenaseljen, ljudi hodaju kao zombiji, a više ni zarade nema. Ovde nedostaju ljudi - priča Ilija.

Dodaje da ima još nekoliko porodica koje bi želele da dođu ali da se malo plaše opstanka. Kako mu se čini, kao narod smo se odvikli od motike.

- Nemam radne snage da mi pomogne, a planiram da proširim organsku proizvodnju. Srbija ima kapacitet za kvalitetnu hranu, a na primer baš začini su izumrli, a toliko toga priroda nudi -

Njegov komšija, bivši Zemunac Miloš Ninković, pre deset godina sa suprugom je osnovao Rtanjski centar zdravog života. Miloš nije imao ni 30 godina kada je grad zamenio selom, kako nije imao nikakve korane iz ruralne sredne, njegova sudbina potpuno je promenila scenario.

Selo u koje se mladi doseljavaju

Rtanjski raj (Foto: Telegraf.rs)

I on je, kao i Iilja imao iskustva sa životom u inostranstvu. Nekadašnji mladi menadžer u maloprodaji, sada ima pravi mali raj za sve one koji bi beg od svakodnevice u velegradu potražili u prirodi.

– Promovišemo sve ideje koje su u skladu sa zdravim životom, imamo gostinsku kuću, salu od 40 kvadratnih metara gde se drže predavanja i vežbe, ogromnu livadu – nabraja Ninković.

A na livadi mreža za odbojku, hlad od oraha, voćnjak, kućica na drvetu, ambar pretvoren u salu u kojoj se drže časovi za instrukture sve popularnije leteće joge. Časove drži Miloševa supruga. Opremu prave sami, istu i prodaju, što je dodatni izvor prihoda.

Selo u koje se mladi doseljavaju

Beg...od čega želite (Foto: Telegraf.rs)

- Mora da se razmišlja široko, i da se, kao što je običaj u Srbiji, bavite sa više različitih stvari -

Njihova gostinska kuća prima osam osoba, a po potrebi oni koji žele mogu da spavaju u sali, na strunjačama. Nije retko kaže, i da komšije priskoče kada treba konak.

Sve su podredili zdravom načinu života. Hleb nabavljaju od lokalnog mlina, prave eliksir od koprive, prodaju meleme i proizvode od prirodnih sastojaka, a nama je pažnju privukao toalet. Iako poljski, mirisi se ne osećaju, a kada završite posao, umesto da pustite vodu, prospete piljevinu.

Napravili su i kuću od slame, jednu su renovirali, drugu prigradili. Celokupna investicija sa sve kupovinom bila je 5.000 evra. Energija planine, kažu oni, daje pečat životu u harmoniji.

Selo u koje se mladi doseljavaju

Mukotrpan posao, obnoviti kuću od blata (Vesna Bjelić)

Ovim mladim Beograđanima, koji se više tako ne osećaju, cilj je da ostanu da žive u selu. Pozivaju mlade da ostanu na svojim ognjištima da se ne sele, a za one koji žele da dođu imaju savet da daju sebi šansu. Uslovi će se, kažu, namestiti.

U prilog tome ide i činjenica da je zemlja u nekim mestima otišla u bescenje. Konkretno, u njihovom selu, ar se kreće najčešće od 50 do 100 evra.

Ovi mladi ljudi su svedoci da se nije izuzetak da se menjaju pravila, da se na selo ne vraćaju samo penzioneri, nego ljudi koji zaista žele da razvijaju posao na selu.

Oni su imali cilj - da promene prvo svoj život, a onda da to promovišu dalje. I uspeva im.

VIDEO: Ako struja udari na novčanike, ovo su trikovi kako da to izbegnete

(Vesna Bjelić)

Komentari

  • Biljka

    Posto je struja najjeftinija kod nas nego u evropi, sto se ne primeni i grejanje kao u Evropi. Kolika potrosnja toliko se i placa, a ne da se placa grejanje i leti isto kao i preko zime, a ne koristi se.

  • Slavko

    Zna se Ko ide i kad se ide na selo,planine i reke.Kad se pre svega namlate para na ovaj ili onaj nacin,i onda pobegnu iz gradske buke i disu cist vazduh.

  • Draxa

    Mora da im mnogo dosadno.

Preporuka sa Weba

Google preporuke