Paradoks: Pravimo hranu koja je 50% skuplja, imamo 100 € po hektaru, ali te njive utiremo

Isproban recept za zaradu od njive do trpeze, posebno kada je reč o organskoj proizvodnji jeste udruživanje. Španija to odlično zna, o čemu nam je u intervjuu govorio Havijer Alvares, šef Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije.

Znaju to i u Srbiji, ali se ne radi dovoljno na tome. Na svojim plećima teret te proizvodnje osetili su i Stojadinovići u selu Grgure kod Blaca. Organski proizvode voće na pet hektara i stočnu hranu za 30 grla simentalskih krava, koje dnevno daju oko 400 litara mleka.

Ova porodica je sve samo ne klasična, seoska - ona se ponosi sa čak tri inženjera.

Marija (najmlađa) je master ekonomista i uskoro inženjer, Jovan (brat) je završio strukovne studije stočarstva, otac Jovan je inženjer stočarstva a majka Gordana po zanimanju učiteljica. Zajedničkim snagama stvorili su porodičan biznis koji nameravaju da prošire u budućnosti, kako brojem članova porodice tako i novitetima u proizvodnji.

Na svojoj farmi zaokružili su sve, proizvodnju hrane, stočarstvo, mlekarstvo, žitarice voće i povrće, sve je njihovo, i organasko.

Sve što proizvedu stalo je na pet hektara zemljišta. Na gotovo 70 odsto površine uzgajaju šljive, ali i višnje, jagode, jabuke, pomalo i kupine i maline. Izvoze najviše za Nemačku, a prodaju najčešće na kućnom pragu.

- Trudimo se da samim kvalitetom obrade i proizvodnje hrane utičemo i na što veću mlečnost krava. To nije ista mlečnost kao u konvencionalnoj proizvodnji, za nijansu je niža, ali radimo na kvalitetu - kaže  Marija Stojadinović.

Fenomen podno Rtnja: Mladi Beograđani preselili se na selo, žive u kući od blata, razvijaju biznis i prave svoj raj (FOTO)

Gazdinstvo Stojadinovića/Foto: V.B.

Farma svojim tehnološko-tehničkim karakteristikama odgovara svim potrebnim standardima, kako u oblasti higijene tako i u oblasti zdravstvene zaštite životinja.

Osnovni proizvod je mleko.

- U velikoj meri se izdvajamo zato što se bavimo sertifikovanom organskom proizvodnjom i mleko dobijeno na našoj farmi je organskog porekla - priča Marija Stojadinović.

– Sva hrana kojom hranimo naša goveda su sa našeg imanja. Pravimo i koncentrovani i kabasti deo hrane samostalno. Verovatno smo jedini u opštini koji imaju i mašine za vakuumiranje sena – ističe.

I pored toga oko 400 litara mlekda dnevno prodaju kao obično lokalnoj mlekari jer im drugačije nije izvodljivo. Nema otkupa.

Upravo to je jedan od najvećih problema sa kojima se proizvođači organske hrane suočavaju. Nemaju razgranatu prodaju.

Stručnjaci smatraju da je budućnost organskog stočarstva udruživanje malih stočarskih gazdinstava sa većim, kakvo imaju Stojadinovići. Oni kao odgajivačka stanica mogu da budu jedan od centara okupljanja malih stočara gde se te životinje sertifikuju. - Toplica je 'bogom dan' kraj za organsku proizvodnju, ne samo za voće, već i za stočarstvo - priča stručnjak za organsku proizvodnju Snežana Oljača.

"NAŠI FARMERI SU NEOBAVEŠTENI, KORISTE INSTANT HEMIJU"

Foto: Pixabay

Popularnost organske hrane je sve veća i u svetu i kod nas, zbog čega su cene više 20 do 50 odsto u odnosu na cene konvencionalne hrane. Osim toga, dodatni motiv za organsku proizvodnju jesu i subvencije države od 11.500 dinara po hektaru.

Paradoks je međutim, da umesto da rastu, površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji se smanjuju - za godinu dana za oko hiljadu hektara. Proizvođači kažu da ni znatno veća cena ne može da pokrije skupu proizvodnju i da im nedostaju radnici.

Oljača ističe da je najveći problem organskih proizvođača u Srbiji su neobaveštenost, neinformisantost i inputi. Dakle, snabdevenost tržišta preparatima koji su dozvoljeni.

- Naši seljaci su navikli da koriste instant hemiju, ili da koriste ono prvo što dobiju kao preporuku. A mi se zalažemo da se sami snabdeju i da imaju zaokruženu proizvodnju, da te preparate ne moraju da kupuju - kaže ona i navodi primer semena koje može biti za sopstvene njive, a ne kupovno, prskano.

Ono što teši jeste činjenica da raste broj gazdinstava.

U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane, a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, dok robom trguju firme nosioci takvih sertifikata.

Zato proizvođači, kao što je porodica Stojadinović može da posluži kao pravi primer za sve buduće poljoprivrednike koji odluče da se bave proizvodnjom organske hrane. Njihovu posvećenost prepoznali su i u NLB banci jer su ih prošle godine među mnogobrojnim kandidatima izabrali kao jednog od tri najbolja i novčano nagradili u okviru NLB Organic konkursa.

NLB i ove godine, sedmu godinu zaredom, nagrađuje tri najbolja projekta u oblasti organske proizvodnje novčanom nagradom, svakom po 500.000 dinara.

Konkurs je otvoren 8. marta, a pravo učešća imaju individualni poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom koji su sertifikovani ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, uključujući i proizvođače koji poseduju grupni sertifikat, odnosno ugovor sa organizatorom proizvodnje.

Kako reče Oljača, organska proizvodnja zapravo podrazumeva drugačiju filozofiju i proizvodnje i života.

Pitanje na koje ćemo pokušati da dobijemo odgovor je da li su rešenja eko odnosno organski parkovi? Čitajte uskoro na našem portalu.

VIDEO: Znate li šta zapravo znače datumi na namirnicama?

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)