• 27

Tajna biznis uspeha Koste Perovića, košarkaša koji pravi čudo sa lavandom, ružama i smiljem (VIDEO)

Nekada je u dresovima Partizana, Barselone i Valensije osvajao titule i medalje, a danas uspešno vodi "fabriku pod otvorenim nebom"

  • 27

Kolone vozila ka Nišu i vreli asfalt ostavljamo iza sebe i kroz useke čudesne Sićevačke klisure, dolazimo nadomak Tamnjanice. Tačka koja mnogima ne znači ama baš ništa, novo je radno mesto jednog od najpoznatijih košarkaša među poljoprivrednicima i svakako jednog od najboljih poljoprivrednika među košarkašima - Koste Perovića. 

Košarkaške terene širom Evrope i sveta, nekadašnji as Partizana, Barselone, Golden Stejta i mnogih drugih klobova, po mnogima, je prerano napustio. Već sa 30 godina shvatio je da je vreme za kraj karijere. Porodica i novi izazov bio je jači od igre pod obručima.

Ipak, za razliku od mnogih njegovih kolega koji su decenijama igrali za najveće klubove, bili deo sportskog "džet seta" i koji uživaju na raznoraznim funkcijama ili tropskim ostrvima, Kosta se odlučio za put kojim se teže ide, ali put koji je sanjao i koji mu je trenutno sve u životu.

VIDEO: Kosta Perović: Mnogo sam znanja stekao i pročitanih knjiga imao u Partizanu

Dočekuje nas u  "mestu na kraju sveta", usred berbe na plantažama smilja, koje je uz lavandu, ruže, trešnje i borovnice pokrenuo. Branje je u toku, radnici užurbano dovoze bilje u destileriju kako bi od njega nastalo ulje. Iako je svaki minut bitan, Kosta nas sa širokim osmehom dočekuje na vratima svoje, uredno i sa ukusom sagrađene brvnare koja mu je u retkim pauzama idealno mesto za odmor.

Kosta Perović

Kosta Perović sa neverovatnom energijom pristupa svemu u vezi sa prirodom; Foto: Nikola Tomić

Bila je to retka prilika da sa njim porazgovaramo o novom zanimanju, o kojem ljudi u Srbiji znaju malo i skoro ništa. Verovatno su zato za njega često i pisali da uživa u svojoj penziji na "farmi svinja".

- E to sam čuo. Fantastično je šta sve ljudi smisle i kako se to proširi i postane izjava za koju, posle par ponavljanja, ljudi misle da je  istina - počinje priču Kosta i nastavlja.

- Hvala vam što ste došli da vidite kako izgleda. Meni se ovo sviđa. Nisam bio za nastavak u košarci. Sada sam penzioner-poljoprivrednik i bavim se uzgojem smilja, lavande, ruža i trešanja. Svinja ovde nema, samo zečeva.

Kosta Perović

Prelepi predeli Suve planine pod smiljem; Foto: Nikola Tomić

OTKUD IDEJA - LJUDI JE'L MI IDEMO NA MORE?

I zaista predeo Suve planine ne može nikoga, ko dođe, da ostavi ravnodušnim. Prvi utisak je jak miris lekovitog bilja koji vetar raznosi kilometrima unaokolo. Ipak, Kosta je na početku bio skeptičan.

- Kada sam prvi put krenuo ovde i video ove tunele, ja rekoh: "Ljudi je'l mi idemo na more? Gde odosmo?". Prvo je bilo, kada smo došli do naplatne rampe Niš, pitam: "Je'l to-to?" Kažu mi, ima još malo, još pola sata da se vozimo. Bunio sam se.

- Rekoh, gde me vodite? Pa ko će ovde da pokrene posao na dva i po sata od Beograda. Kako ja sve ovo da izguram? I onda, kada smo krenuli da se penjemo iz Crvene reke, tu stvar počinje da se menja.

- Kada su mi pokazali i rekli "Ovo je zemlja", ja sam stao... i rekao - to je to!

Kosta Perović

Kosta je oduševljen Suvom planinom; Foto: Nikola Tomić

Kosta Perović

Radi se punom parom na plantažama; Foto: Nikola Tomić

Krećemo u obilazak. Kosta u maniru iskusnog preduzetnika i dobrog vodiča ističe detaljan plan. Videćemo plantaže smilja, ruža, lavande i trešanja, destileriju ulja i veštačka jezera i popiti kafu u njegovoj brvnari.

Odmah objašnjava da kada je kupio prve komade zemlje, celokupno okruženje je uticalo da se sa trešanja preorijentiše na bilje. Tu je bila i Ljiljana, vlasnica destilerije "Lavandula" koja je Kostu dodatno zainteresovala za biljnu proizvodnju.

- Ljilja je glavna i začetnik svega ovoga, a mi smo svi došli malo kasnije - kaže Kosta i dodaje da na početku nije sve bilo ni malo lako:

- Deo zemlje je već bio pod zasadom, a deo nije. To je sve bio šumovit predeo. Sve je to moralo da se iskrči. Prvo sam uzeo petnaestak hektara, pa sam onda dokupljivao. Sada ima između 30 i 40.

Kosta Perović

Ovi predeli izgledali su potpuno divlje dok nisu adekvatno obrađeni; Foto: Nikola Tomić

DETE SA SELA - PREKO HRVATSKE I BEOGRADA DO PLANTAŽA BILJAKA

Putovanja mu, kaže, uopšte ne nedostaju. Voli da putuje isključivo sa svojom porodicom. Teško mu pada bilo kakvo razdvajanje. To je jedan od glavnih razloga prestanka bavljenja sportom. Jednostavno, ima polja u životu u kojima mnogo više uživa. A, kada kaže polja, to i bukvalno misli.

- Ja sebe smatram običnim čovekom. Ja sam jedan deo života proveo na selu. Ja sam dete sa sela koje je zbog rata prešlo iz Hrvatske u Srbiju. Ništa mi ovde nije strano. Sve mi je normalno, zanimljivo, opuštajuće. Potrebno je to čoveku, da izađeš iz Beograda.

Kosta Perović

Kosta pokazuje plantaže ruža; Foto: Nikola Tomić

PREDUSLOVI ZA GAJENJE LAVANDE I SMILJA

Pored toga što neko želi da uloži u proizvodnju ovih biljaka, potrebno je da se ispune određeni uslovi. Glavni je posebno podneblje.

- Klima. Ovde je specifična mikroklima koja njima odgovara i koja je bukvalno mediteranska. Plus kršni predeo i nadmorska visina. Ne može se gajiti u ravničarskim predelima.

Kosta Perović

Predeo je idealan za rast lavande; Foto: Nikola Tomić

PROCES DESTILOVANJA

Kako smo imali tu sreću da dođemo u vreme berbe bilja, iz prve ruke smo se uverili i kako izgleda proces destilovanja. Suština je u tome da se bilje bere posebnim mašinama, a onda dovozi u destileriju gde se ubacuje u kotlove. Tada, vodena para pod pritiskom utiče na stvaranje ulja. Sve je prirodno, i bez bilo kakve hemijske obrade.

- Ovde dolazi roba, kipuje se, otvara se poklopac, sve je hidraulično, ubacuje se korpa i počinje proces destilacije. Znači, ovaj gornji deo, služi samo za punjenje kotlova i pražnjenje kotlova - objašnjava nam vlasnica destilerije Ljiljana u koju Kosta ima puno poverenje, i dodaje:

- Kada je sve gotovo, kran uzme, izbaci napolje ostatak, traktor dođe, sakupi sve, izbaci đubrivo i vrati se.

Kosta Perović

SMilje se ubacuje u kotao - priprema procesa destilovnja ulja; Foto: Nikola Tomić

Kosta Perović

Sa novim kotlovima proces proizvodnje je ubrzan; Foto: Nikola Tomić

-Evo sada, sa novim, trećim destilatorom, koji je montiran ove godine, dosta se uvećao kapacitet proizvodnje. Ranije je za nekih 10 hektara bilo potrebno da se radi 5 do 7 dana, sada to može da se završi za neka 2 i po, tri dana.

- Ovi destilatori rade bukvalno po 20, a nekad i 22, 23 sata. Bukvalno se iskluče po sat ili dva. Juče, kada sam stigao, oni su radili do 5 sati ujutro, a od 7 je opet krenula akcija - priča Kosta u maniru iskusnog prizvođača.

Kosta Perović

Na Eko plantaži Tamnjanica nema odmora kada je berba; Foto: Nikola Tomić

Vidljivo je da je sa mnogo ljubavi i strasti pristupio novom zanimanju, a koliko je mnogo naučio za samo 4 godine, koliko ne igra košarku, vidi se u svakom novom objašnjenju:

- Iz smilja dobijaš to eterično ulje. To ti je sad baza za razne proizvode, farmaceuteske, lekovite, kozmetičke, lekovite mešavine...

Kosta Perović

Kosta Perović objašnjava proces proizvodnje ulja od smija; Foto: Nikola Tomić

KOLIKO JE VREMENA POTREBNO?

Kada je reč o vremenu potrebnom za proizvodnju, na deset hektara, pod smiljem, oko 3 i po dana je dovoljno za proizvodnju ulja.

- Posle mene dođe na red neko drugi. Velika je površina i sve je organizovano lepo. Tačno se zna šta je čije, od kada do kada se radi, koliko.

- Ulje se destiluje dva puta godišnje. Ovo je letnja berba i ima još jesenja berba koja bude uglavnom oktobar, novembar. Godišnji ciklus sadrži te dve berbe. Ostatak vremena biljka raste.

- Mi smo u obavezi kao kooperanti da budemo prisutni kada se naša zemlja obrađuje i naše smilje bere.

Kosta Perović

Vlasnica destilerije "Lavandula", Ljiljana Petrović jen mnogo truda, rada i ljubavi uložila u sam posao; Foto: Nikola Tomić

Kosta Perović

Donji deo destilerije i proces dobijanja ulja; Foto: Nikola Tomić

SASVIM PRIRODNO-DESTILOVANJE ULJA I PROCES PROIZVODNJE

Da bi se ulje proizvelo potrebno je da se ispoštuje određena procedura. Proces je takav da se uz pomoć vodene pare, pod pritiskom, dostiže temperatura oko 150 stepeni, masa se podiže, i ulje se hladi i prolazi kroz sudove. Ulje zbog različite gustine ostane gore i posle se presipa u posebne sudove i skladišti. Količina proizvedenog ulja varira.

- Zavisi od godine, smilje ima neki vek svoj od 7-8 godina. Potrebno mu je godinu dana da dostigne svoj pun kapacitet. Tako rađa do neke šeste godine i posle prinos opada i biljka završava ciklus.

Kosta Perović

Zbog velike gustine ulje je na površini; Foto: Nikola Tomić

- Po jednom hektaru može da se dobije i desetak kilograma ulja. Sa ružom je još bolja priča, jer od jednog hektara može da se dobije svega oko kilogram ulja.

- Meni je ta ruža jako zanimljiva, ja volim taj miris. Smilje bude oporo, kada provedeš ovde sedam dana zavrti ti se u glavi.

Kosta Perović

Eko plantaža Tamnjanica; Foto: Nikola Tomić

Kosta Perović

Kotao radina temperaturi od 150 stepeni; Foto: Nikola Tomić

KOLIKO SE SVE ISPLATI

Svako ko pomisli da uđe u ovaj posao po rečima Perovića, mora da se naoruža strpljenjem.

- Tržište postoji, a problemi su u početku evidentni. Treba vremena da sve zaživi, da dođe do punog roda, a imaš troškove održavanja, radnika, proizvodnje. Ti moraš da budeš strpljiv i da ulažeš, jer poljoprivreda nije posao koji donosi profit preko noći.

- Potrebno je neko vreme da uhvatiš ritam, tako da si u pravom trenutku došao, sada bi trebalo da je onaj isplativi deo - u šali kaže Kosta i nastavlja:

- Trebalo bi sada da je uhvaćen taj ritam. Potpisali su se neki ugovori sa otkupljivačima u inostranstvu. Uglavnom to ide za Francusku, Ameriku. Mi nemamo toliko razvijen taj farmaceutski sektor koji koristi smilje, nije našima to toliko potrebno.

Kosta Perović

Proizvodnja u toku; Foto: Nikola Tomić

EKO PROIZVOD - EKO PLANTAŽE TAMNJANICA

Posle napornog rada i mnogo uloženog truda i sredstava, novopečeni poljoprivrednik ispunio je ne tako jednostavne standarde.

- Taj proces pražnjenja korpe, posle destilovanja, se vrši tako što se ostatak odlaže ponovo u traktor i onda vraća na polja, tamo se širi i pravi se đubrivo od toga. Suština je da pravimo deo đubriva za sebe od nus produkata destilovanja.

- Borili smo se da dobijemo "Eko proizvod", a upravo je potrebno da imaš taj zatvoreni ciklus proizvodnje. Sertifikat je baš stigao pre nekoliko dana, sada imamo i organsku proizvodnju.

- Taj proces konverzije traje između dve i tri godine, uz kontrole Agencije za sertifikaciju.

Kosta Perović

Traktorima se ostatak posle destilovanja ulja raspoređuje po njivi kao prirodno đubrivo; Foto: Nikola Tomić

Kosta Perović

Nova količnina smilja dolazi na destilaciju; Foto: Nikola Tomić

Kosta Perović

Ceo proces proizvodnje ulja smilja, lavande i ruža ispunjava najviše standarde; Foto: Nikola Tomić

- Automatski raste i cena proizvoda. Ta svest o organskoj proizvodnji se dosta probudila poslednjih par godina i sve više ima tržišta za to.

- Ljudi kupuju i postali su svesni zagađenosti vazduha, hemije kojom se prska, bolesti koje nas okružuju, dosta sve ovo povezuju sa hranom, žele da se vrate zdravijem načinu života i ovo je put. Ovde kao što vidiš nema ni kuće na vidiku oko plantaža, a kamoli fabrike.

Kosta Perović

Smilje u potpuno prirodnom orkuženju; Foto: Nikola Tomić

VODA KAO IZVOR PROIZVODNJE

Da bi biljke rasle u optimalnim uslovima, neophodno je da imaju dovoljnu količinu vlage. Tako je za redovno navodnjavanje potreban stalan dotok vode.

- Bazen se trenutno puni jer navodnjavam trešnju iz njega. Puni se na tri načina. Jedan je iz izvora, odakle dolazi voda slobodnim padom.

-  Drugi je preko bunara koji je iskopan i voda, kada radi destilerija, pokreće pumpu tog bunara i treći je izi veštačkih jezera koja smo stvorili. Voda dolazi ovde preko pumpe, iz sva tri izvora, po potrebi, skladišti se i šalje se u sistem "kap po kap" navodnjavanje dole u trešnju.

Kosta Perović

Bazen skladišti vodu; Foto: Nikola Tomić

KOJI SU PRINOSI POTREBNI ZA NEKU RAČUNICU

Prva računica, i pametno ulaganje jedini je put da se uspešno vodi briga o imanju.

- Ulaganje u samu biljku je oko dve i po, 3 hiljade evra po jednom hektaru za smilje. Zavisi sada da li neko ima ili nema zemlju. Imaš onda troškove pripreme, obrade zemljišta, prehrane. Neka sredstva su potrebna i za to.

- To je dodatak na prethodni trošak. Recimo, ako poseduješ zemlju, za početno ulaganje i pripremu zemljišta po hektaru ti je potrebno oko 7 -8 hiljada evra. Sve ispod 4, 5 hektara je kockanje, to su me naučili.

Kosta Perović

Foto: Nikola Tomić

POSAO ZA POKOLENJA UMESTO TROPSKOG OSTRVA

Sa 34 godine, koliko ima, proslavljenom košarkašu ni u jednom momentu nije palo na pamet da, poput nekih kolega, završi u inostranstvu ili na nekom tropskom ostrvu.

- A šta da radim na tropskom ostrvu? Dosadno je. Moraš da nađeš nešto u čemu uživaš i što će ti biti zanimljivo. Ovo je zanimljivo, ovo je potpuno neka druga realnost kada dođeš iz betonske džungle zvane Beograd gde je sve stresno, ubrzano, milion ljudi.

Kosta Perović

Foto: Nikola Tomić

- Ti dođeš ovde, pogledaš oko sebe - Ti i priroda. To je neki drugi svet i zašto ne ulagati u tako nešto.

- Ko ne zna da čeka i bude strljiv bolje da ne ulazi u ovo. Ovo je posao koji se ostavlja svojoj deci i unucima. Svi mi imamo neke dede koje su imali neke voćke. Tako će i naša deca pričati.

- Da li će nastaviti ili ne...To je posao koji traje kada se jednom počne. Ili uživaš u tome ili se ne baviš time.

- Ko malo dublje pročačka, videće da i na selu ima budućnosti. Ovo je upravo to. Zdrava hrana. Zdrav uzgoj biljaka. Ovo je beg od stvarnosti i svakodnevice gradske i nešto u čemu zaista uživaš.

Kosta Perović

Foto: Nikola Tomić

KOLIKA NOVCA, TOLIKO "MUZIKE" - PROBLEM OGRANIČENIH SREDSTAVA

Dobra priprema važna je za svakog početnika. Samo u tom slučaju, sa dobrim biznis planom, ograničena sredstva mogu da daju rezultat, savetuje Perović.

- Kada god da postaviš crtu nije dovoljno. Kao kada gradiš kuću. Ne možeš da kažeš "Imam toliko i toliko, napraviću kuću". Ne. Dodaj još pola. Uvek ima nekih nepredvidivih troškova koji se pojavljuju. Kada je trajao period ulaganja, ti se budiš iz jutra u jutro svestan da samo daješ i ulažeš. Godine su potrebne da bi se ovaj posao isplatio. A ima i raznih varijanti.

- Ako ti kreneš da ulažeš u jednu kulturu i imaš inicijalno ulaganje, i završio si sa tim ulaganjem, ti od tog trenutka počinješ "period mogućeg vraćanja sredstava".  Ali, ako uložiš u jednu kulturu, pa uložiš u još neku, pa dokupiš komad zemlje, ti pomeraš povraćaj sredstava za još neku godinu. To je bio moj slučaj.

- Sa dobrim biznis planom može da se krene i sve predvidi sa ogrničenim sredstvima

Kosta Perović

Foto: Nikola Tomić

GREŠKE KOJE SU SKUPO KOŠTALE

Za sve novopečene ulagače važno je da se otvori gazdinstvo. Sa tim mogu da se traže određene subvencije od države koja podržaava biljnu proizvodnju. Onda, otvori se firma, kupi, ili dokupi, zemlja i uđe u proizvodni proces. I da, greške su sastavni deo posla. Kosta je to osetio na sopstvenoj koži.

- Najskuplje su me koštala poznanstva i ulazak u posao sa nekim ljudima za koje ti smatraš da će ispoštovati dogovor do kraja, a bude obrnuto. To su najtipičnije greške u ulaganjima. Potpis i pečat postoji, a oni i pored toga imaju načine da te prevare. Znači, četvore oči otvorene.

Kosta Perović

Foto: Nikola Tomić

- I posle nekoliko godina, često budem tu i pratim i podržavam ceo proces, odspavam koji sat i vraćam se. Nekad zovem pomoć iz Beograda, drugovi i brat uskoče.

- Često dolazim jednom nedeljno, nekada i dva puta. Zavisi od perioda godine. Preko zime nema posla. Nekada nije ni toliko neophodno doći, ali sam taj kontakt sa ljudima, kada vidiš šta se radi i pratiš sve je jako bitno. Velika su ulaganja i ozbiljan je posao da bi to prepustio nekom drugom.

Kosta Perović

Foto: Nikola Tomić

PRIRODA JE BUDUĆNOST 

Kao nekada u košarci, tako i danas, Kosta puno ljubavi i truda ulaže u svaki novi dan. Možda je i to razlog, što je sebe pronašao na poljima lavande, smilja i ruža.

- Nikad nisam zažalio što sam ušao u ovaj posao. Ako neko traži mir, a pri tom je i strpljiv i zna da čeka, može biti dosta zanimljiva opcija za budućnost.

- Ja sa svojim klincima imam takav odnos i tako ću ih podizati. Priroda je budućnost, nešto važno i prava stvar. Možda krenu mojim stopama, možda nastave ovaj posao. Još su mali, to za sada niko ne zna.

(Saša G.)

Komentari

  • Jadranka Nis

    Divim se ovom novinaru,svaka cast na reportazi,treba raditi vise ovakvih divnih analiza,odusevljenje...Pozdrav

  • Misle

    Tajna je u novcu u mom selu prosečna površina po domaćinstvu je četiri hektara sto je nedovoljno i nije na jednom mestu. Niko nema tih 8000 evra po hektaru za pripremu zemljišta ,i nama seljacima država nedaje posticajna sredstva iz razloga sto mi nemamo nikakav početni kapital. Lepo je ja mu želim uspeha. Mi sitni ostavljamo neobradjenu zemlju i idemo u inostranstvo da bih preživeli, a naše njive daće izbeglicama jer za njih ima posticajna sredstva.

  • aleks

    Ово је вест за насловне стране и дневнике, а не убиства, политичари, ријалити и саобраћајке. Браво за редакцију Телеграфа. Могу само да му завиде, дечко је поштено зарадио новац и не жели да га улудо потроши.

Preporuka sa Weba

Google preporuke