• 6

Stručnjaci otkrivaju zašto je rod pšenice manji nego prošle godine

Država tvrdi, rod nije podbacio koliko se priča, a manji je pre svega zato što je, zato što je prošle godine zasejano 50 do 60 hiljada hektara pšenice manje

  • 6

Rod pšenice nije podbacio za petinu kako su prošle nedelje tvrdili pojedini agro-ekonomski analitičari već šest odsto, kaže država posle analize Instituta za primenu nauke u poljoprivredi. Ipak, proizvođači najavljuju da će sejati manje površine, a stručnjaci savetuju da im se pomogne subvencijama.

Marko Gladović je poljoprivrednik iz Šapca. Požnjeo je 15 hektara pod pšenicom na kojoj je, kaže, primenio sve mere za zaštitu bilja. Prinos je 5, 7 tona po hektaru i to je jedino čime je zadovoljan.

- Cena je tu da pokrije troškove, ali mi ne radimo samo da bi pokrili troškove, valjda treba nešto i da zaradimo. Za narednu godinu ću smanjiti te površine zbog cene i zbog velikih ulaganja koje zahteva pšenica - rekao je Marko Gladović, poljorivrednik iz Šapaca.

Slično razmišlja sve više poljoprivrednika.

U šabačkom kraju pre nekoliko godina suncokret se sejao na 500 hektara, sada na deset puta više i to na uštrb pšenice.

Setva, polje, radovi, poljoprivreda, njiva

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Sigurno da će biti turbolencija što se tiče setvene strukture za narednu godinu, dakle imamo povratnu informaciju od poljoprivrednih proizvođača da će zasigurno smanjiti, malo je i tržište učinilo svoje, malo klimatski uslovi - istakao je Darko Simić iz "PSS Šabac".

Suša, kiša i otkupna cena od oko 18 dinara po kilogramu, nije sve što šteti pšenici.

- Razlog pre svega što je optimalna setva obavljena na svega 40 odsto prošle jeseni, što je svega 60 odsto pšenice zasejano deklarisanim sortnim semenom i naravno što je ukupna agrotehnika bila na veoma skromnom nivou, od oranja preko đubrenja, pa kasnije i prehranjivanja - objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Država tvrdi, rod nije podbacio koliko se priča, a manji je pre svega zato što je, zbog plodoreda koji održava plodnost zemljišta, prošle godine zasejano 50 do 60 hiljada hektara pšenice manje.

- Mi u ovom trenutku imamo negde pet do šest odsto manje prinosa po hektaru nego što smo imali prethodne godine koja je bila rekordna. Kada posmatrate to na nivou deset zadnjih godina, ovo je na nivou top tri-četiri rezultata. Ja znam da ovo sad malo zvuči na osnovu nekih podataka naučno-fantastično, ali prođite malo terenom, poslušajte malo bolje i bićete uvereni u to", naglašava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da država ne sme da dozvoli da se odustaje od pšenice i predlažu subvencionisanje proizvođača po prinosu.

(Telegraf.rs/RTS)

Komentari

  • jovan

    Gospodo poljoprivredni proizvodjaci manite se psenice kukuruza suncokreta ako nemate 300ha i vise zemlje, potrudi te se i krenite sa jabukama breskvama visnjama tresnjama sljivama vinogradima lubenicama lesnicima orasima u zavisnosti gde se nalazite i koja kultura uspeva najbolje na tom podruciju i to ozbiljno navodnjavanje i protivgradna mreze sorte koje su trazene kako u Rusiji tako i na zapadu jer tu se zaradjuje ovo sve ostalo je prezivljavanje i mucenje pogledajte samo jake poljoprivredne proizvodjace niko ne gaji psenicu suncokret i kukuruz znaju da tu nema para.

  • sremac

    e sad mi je lakse kad drzava kaze koliko mi je rodili na njivi a ja vozio konbajn zemljo otvori se

Preporuka sa Weba

Google preporuke