Imaju nešto što nema nijedna druga država - sve što niste znali o poljoprivredi Holandije

Holandija je druga zemlja u svetu po izvozu poljoprivrednih proizvoda.

Agro sektor u ovoj kraljevini, kao jedan od najjačih i najinovativnijih na celom svetu, godišnje prosečno od izvoza povrća, voća, cveća, mesa i mlečnih proizvoda zaradi više od 80 milijardi evra. Uz to, poljoprivredni proizvodi u Holandiji čine tek 9% BDP-a i zapošljavaju svega 8,8% Holanđana.

Teme za vas

Naravno, Holandija je širom sveta najpoznatija i najuspešnija po proizvodnji cveća i ova grana državi godišnje donosi više od 8 milijardi evra. U prvih 5 zemalja u svetu Holandija se nalazi i kada je reč o izvozu mlečnih i mesnih prerađevina, a holandski voćarski i povrtarski proizvodi takođe su u samom vrhu na svetskim trgovinskim listama.

Stanovnici ove kraljevine zato imaju mnogo razloga za ponos, ali jedan od glavnih za njih je što se sva ova hrana proizvodi po najsavremenijim svetskim standardima i uz veliku brigu za očuvanje prirode i životne sredine.

Kako bismo se upoznali sa makar jednim malim delom holandske poljoprivrede, naša ekipa nedavno je otputovala na jugoistok ove kraljevine. Tamo smo saznali po kom sistemu funkcioniše proizvodnja, pakovanje i prodaja bobičastog i jagodastog voća. U kompaniji koja nedeljno proda više od 800 tona borovnice, izgledalo nam je da je baš ta kultura primarna u celoj zemlji. Naši domaćini se ipak nisu složili sa nama.

- Proizvodnja borovnice je zaista mala u Holandiji. Ta kultura se u našoj zemlji gaji na oko 500 do 600 hektara i u odnosu na jabuke, kruške, ili višnje, koje se gaje na oko 15.000 hektara, zaista je zanemarljiva. Ipak, s obzirom na to da Holanđani vole da konzumiraju borovnice, mi ovu kulturu uvozimo iz raznih krajeva sveta, a zatim je u našoj fabrici pakujemo u ambalaže koje su pogodne za naše kupce - rekao nam je gospodin Mark Van Der Verf iz kompanije „Leds Grow“.

Foto: Pixabay.com

- Mala pakovanja obično kupuju deca za užinu, ili odrasli, poslovni ljudi za međuobrok, a veća pakovanja su porodična i često ih kupuju domaćice koje vole da u svojim kuhinjama koriste borovnicu - dodaje on.

- Trenutno je u toku zimska sezona. Sada kupujemo voće iz Južne Afrike i Australije. Sledeća zemlja koja se nadovezuje na ovaj lanac neprestanog otkupa voća za Holandsko tržište je Čile i sa tom zemljom već dugo imamo odličnu saradnju sve do kraja marta - ističe Mark.

- Potom se selimo u Maroko tokom ranog proleća, a od kraja proleća na našem tržištu dominiraju domaće i poljske borovnice, sve dok naši avioni opet ne otputuju do Afrike i Australije. Dakle, u Holandiji svakog trenutka, tokom cele godine, možete da konzumirate sveže voće ili povrće, koje god u tom momentu poželite - zaključuje naš domaćin.

Za ovakve uspehe nisu zaslužni samo poljoprivrednici. Naime, još od početka prošlog veka, Vlada Holandije neprestano je pomagala razvoj agrarnog sektora i to kroz pružanje mnogobrojnih usluga, promociju naučno-istraživačkog rada, ali i kroz stvaranje specifičnih vrsta obrazovanja. Po završetku studija, naravno, posao je bio zagarantovan svakome ko želi da radi, primeni i razvija svoje znanje u praksi.

Osim toga, još od 30-ih godina prošlog uveden je i veoma strog sistem državne kontrole poljoprivredne proizvodnje, a odmah posle Drugog svetskog rata pokrenuta je i aktivna agrarna politika, koja je evoluirala u integrisano planiranje i razvoj gotovo svakog aspekta seoskog života. Za sve to vreme, vlada je aktivno podsticala i konsolidaciju malih gazdinstava u veće, efikasnije i perspektivnije jedinice.

U isto vreme, kod nas, zemljoradničke zadruge su propadale, sela ostajala prazna, a njive urastale u korov. Ipak, da lek i za stotinu godina star korov postoji, mnogi su dokazali. Zato ga se, za početak, nemojte plašiti!

(Telegraf Biznis / agromedia.rs)