• 2

Ako se Zemlja zagreje još dva stepena, nestaće polovina vinograda

Kasne sorte i one koje bolje podnose vrućinu, kao što su širaz, grenaš i mataro, mogle bi se više razvijati u sadašnjim vinorodnim područjima

  • 2

Naučnici iz Amerike i Francuske, s Nacionalnog instituta za istraživanje u poljoprivredi, proizvodnji hrane i okolini, u januaru su u časopisu PNAS objavili studiju koja predviđa nestanak 56 odsto aktuelnih svetskih vinograda, ako se naša planeta zagreje za 2 stepena Celzijusa, prenosi agrobiz.hr.

Oni čak predviđaju da će se Zemlja zagrejati za 4 stepena, što znači izumiranje 85 odsto vinograda u globalu. Naravno, klimatske promene najviše prete Mediteranu, te bi njegove zemlje mogle da ostanu bez 65 procenata vinograda, dok bi se na nekim vinorodnim područjima na višim nadmorskim visinama, mogla uzgajati vinova loza.

Prelazak na druge sorte

Odgovor na ove potencijalne gubitke mogao bi biti prelazak na uzgajanje drugih sorti grožđa, čime bi se brojka od 56 procenata mogla smanjiti na 24 odsto, uprkos podizanju temperature. Ako govorimo o rastu temperature za 4 stepena, to bi značilo smanjenje gubitka vinograda s 85 na 58 odsto.

Kasne sorte i one koje bolje podnose vrućinu, kao što su širaz, grenaš i mataro, mogle bi se više razvijati u sadašnjim vinorodnim područjima, a današnje rane sorte poput crnog burgundca ili šardonea, mogle bi se proširiti u novim regijama.

Više alkohola, a manje kiselosti u vinima

- Grožđe sazreva u uslovima viših prosečnih temperatura, a učestalije su pojave ekstremno visokih temperatura i dugih sušnih perioda što utiče na njegovo ranije sazrevanje, ali i na promene u hemijskom sastavu vina. Posebno je primetan porast alkohola u vinu, a pad ukupne kiselosti - objašnjava hrvatski profesorka Jasminka Karlogan Kontić.

Ona navodi da prognoze jesu dramatične, ali da nema razloga za paniku. - Treba imati na umu da je vinova loza vrlo stara i polimorfna vrsta, s oko 8.000 različitih sorti, koja je kapacitet za prilagođavanje različitim uslovima okoline pokazala širenjem se iz svoje "rodne" Evrope i Zapadne Azije, na gotovo sve kontinente - kaže ona.

Veće šanse imaju crna vina

Ono što je očigledno, međutim, jeste da će se ubuduće tražiti sorte kasnijeg sazrevanja, kao i da će se klimatskim promenama bolje prilagoditi crne nego bele vrste. One se, među sobom, razlikuju i po "plastičnosti", pa su neke adaptivnije.

Hrvatska profesorka kaže "da ćemo takve sorte naći među onima koje i danas smatramo svetskim, jer se uzgajaju u većini vinogradskih područja, ali je moguće i da neke druge, koje su do sada iz različitih razloga bile samo lokalno važne, proprime "svojstva svetskih sorti".

Klimatske promene, uzgajanje i sazrevanje grožđa u izmenjenim okolnostima zahtevaće i izmenu tehnološke proizvodnje, kako u vinogradu, tako i u podrumu. Izvesno je da će doći i do promena u karakteristikama vina koja su do sada bila tipična za neka područja, što ne znači da će biti lošija.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Sj

    Sadicemo na planini kod mene .. I bice mi kuca na moru..extraaa

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke