• 6

Voće i povrće trune širom Evrope - nema ko da ga bere

Poljoprivrednici na Starom kontinentu masovno ostaju bez radnika, a voće i povrće truli

  • 6
povrće

Foto: Pixabay.com

Pre šest nedelja niko nije razmišljao odakle dolazi hrana koju jedemo, a sada svi o tome pričaju. Širom EU masovno propadaju prinosi, jer jeftini sezonci iz istočne Evrope i Afrike sada ne mogu da se uvezu preko granice. Reč je o stotinama hiljada radnika, koje pokušavaju da zamene domaći berači. Ali prijavljuje se veoma mali broj ljudi, a većina njih nema znanja za taj posao, jer ga nikada nisu radili.

Sa zatvaranjem granica zbog pandemije korona virusa, postalo je veoma vidljivo do koje mere Evropa, od Španije do Švedske, zavisi od sezonskih radnika „uvezenih“ iz istočne Evrope i Afrike. Poljoprivrednici na Starom kontinentu masovno ostaju bez radnika, a voće i povrće truli. Tako u u Nemačkoj ogromna količina špargli trune pod zemljom. U Velikoj Britaniji, iako se ova ostrvska država više ne oseća kao deo EU, situacija je ista. Nema radnika koji bi pobrali maline, ili izvadili krompir iz zemlje, prenosi BiF.

Iako je Evropska unija proglasila dostupnost hrane pitanjem nacionalne sigurnosti zemalja članica, sada se pojavljuje orgroman problem u proizvodnji usled nedostatka radnika. Evropa, svakako, neće ostati bez hrane. Kamioni puni testenine, pirinča, pasiranog paradajza i drugih namirnica prelaze ne samo državne granice, već i one između kontinenata. Ali bez jeftine radne snage iz istočnoevropskih država, bogatije evropske zemlje reskiraju gubitak prinosa. Voće i povrće uglavnom mora da se bere ručno, a ako se to ne uradi brzo truli.

Jagode i špargle već trunu u Španiji, Italiji, južnoj Francuskoj, Nemačkoj…

Nemačka zavisi od 300.000 sezonskih radnika koji tokom proleća i leta rade u polju, a sezona počinje krajem aprila. Budući da njihov dolazak iz drugih zemalja nije moguć, hiljade Nemaca se prijavilo za taj posao. Preciznije, prijavilo se 16.000 građana Nemačke, ali je to daleko manje od potrebnog broja sezonaca. Satnica berača iznosi 9,35 evra, što je jednako minimalnoj satnici u Nemačkoj.

U Francuskoj se prijavilo oko 40.000 ljudi za rad na imanjima. Inače, francuski trgovački lanci kupuju hranu isključivo od tamošnjih poljoprivrednika. Međutim, francuskim poljoprivrednicima potrebno je čak 200.000 sezonskih radnika. Sada ih ima 40.000, od kojih većina nikada nije radila takav posao. Izgleda da će teško uspeti da u potrebnom roku poberu svo voće i povrće, da pomuzu sve krave i da pri tom ne naprave nikakvu štetu, komentariše se u tekstu.

Najgore je u Italiji

Španski region Huelva, inače najveći proizvođač borovnica u Evropi, ostao je bez čak 9.000 sezonskih radnika iz Maroka. Tamošnji poljoprivrednici se žale da će im zbog toga propasti 80 odsto dosadašnje proizvodnje.

Ipak, najgore je u Italiji, budući da je ova zemlja epicentar pandemije u Evropi. Otprilike četvrtinu italijanskog voća i povrća pobere oko 370.000 sezonskih radnika koji uglavnom dolaze iz istočne Evrope. Oni sada neće doći, a svega 2.000 ljudi iz Italije se javilo da ih zameni.

Pre šest nedelja niko nije razmišljao odakle dolazi hrana koju jedemo, a sada svi o tome pričaju, zaključuje „New York Times“.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Maki1

    Samo polako još nisu ogladneli samo polako

  • Pavke

    Neka im sve satrune ..... oni su kao gospoda!!!!

  • He

    Jel.da ....jftini sezonciiiii!i treba da truli..pa onda razmisljajte zasto!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke